Iako svojim pogledom i osmehom uveliko razoružava producente i režisere Holivuda, glumica Bojana Novaković (29) za sebe kaže da se ne oseća kao zvezda. Pošto je veći deo svog života provela u dalekoj Australiji, ali i Americi, u intervjuu za Story govori kakva je sećanja vežu za rodnu Srbiju i otkriva da joj je žao što ne može više vremena da provodi ovde. Iako ne priča o svom emotivnom životu, glumica se ipak priseća svog prvog zaljubljivanja. Trenutno je puna utisaka koje nosi sa snimanja filma Šišanje koje joj je donelo potpuno drugačije iskustvo od onog koje ima u prekookeanskim zemljama.
Story: U Australiju ste otišli kada vam je bilo samo sedam godina. Kakva vas sećanja vežu za Srbiju?
- Sećam se parka kod Hrama Svetog Save, pamtim ukus reform torte koju mi je mama pravila, vikend putovanja u Požegu i selo Gajeve, igranja žmurki sa starijom decom i toga što sam bila zaljubljena u jednog Acu. Pamtim odlaske u Pozorište Boško Buha i miris sladoleda kapri. Sećam se i drugarice sa kojom sam njenoj mami pravila svemirski brod kojim bi mogla da otputuje na Mesec pošto je uvek na naše pitanje da li nešto smemo odgovarala rečenicom: I ja bih da idem na Mesec.
Story: Na ruci imate tetovažu na kojoj ćirilicom piše Daleko od mora. Šta ona predstavlja?
- To je stih pesme Tamo daleko i svakodnevni mi je podsetnik da sam se rodila u zemlji koja je daleko od mora. Ćirilica je prvo pismo koje sam naučila i seća me na to kako je moj život počeo.
Story: Jeste li nostalgični za zemljom u kojoj ste rođeni i u kojoj ste proveli detinjstvo?
- Uvek sam nostalgična za Srbijom i ustvari sam u stalnoj vezi sa domovinom. To se ne može izbeći. Iako u filmovima radim kao Australijanka ili Amerikanka i ne govorim engleski sa akcentom, često tamo čujem komentar o svojoj različitosti. Isto tako sam nostalgična i za našim ljudima i načinom rada kod nas. Volim mnogo da radim i da budem sa osobama koje su takve, a to sam naučila upravo kod nas.
Story: Okrećete li glavu od problema ili se hvatate u koštac sa njima?
- Uvek se trudim da ih rešim, ali ponekad i nisam baš uspešna u tome.
Story: Kako biste sebe opisali, kao romantičnu dušu ili kao ženu borca?
- Ja sam kombinacija ta dva zbog čega mi je veoma drago.
Story: Možete li za sebe da kažete da ste hrabri?
- Rekla bih da jesam.
Story: Kada vam je u životu bilo najteže, a kada ste hodali po oblacima?
- Kod mene se uvek smenjuju ta dva osećanja i ja ih podjednako vrednujem, pošto učim o životu i o sebi i kad mi je teško i kad mi je lako.
Story: Glumom ste počeli da se bavite sa dvanaest godina. Da li vam je ikada bilo žao što ste tako mladi počeli da radite?
- Ne, nikada. Za mene gluma nikada nije bila rad, naprotiv, ona je neodvojivi deo mog života i jedino bih se osećala loše ako bih dugo čekala na neku ulogu.
Story: Kakve utiske nosite sa snimanja filma Šišanje?
- Taj film mi je, pored umetničke kreacije, doneo iskustvo ljubavi i prijateljstva koje do tada nisam doživela. Kreativna energija se svakim danom povećavala, i ja sam želela da radim što duže. To iskustvo je nešto što ću uvek vrednovati i veoma mi je teško da rečima iskažem lepotu i hrabrost celog projekta.
Story: Na filmu Na ivici tame sarađivali ste sa glumcem Melom Gibsonom. Kakav je on privatno?
- Mel je veliki profesionalac, a pored toga je pun života i ideja. Inače, sa svima se ponaša najnormalnije i nema nikakve komplekse. U njegovom društvu imate utisak da ste uvek dobrodošli, i to je ono što najviše prija.
Story: Da li sebe doživljavate kao zvezdu?
- Nimalo se ne osećam kao zvezda, a nisam sigurna ni da bih umela tako da se osećam.
Aleksandra Dimitrijević
