Atraktivna glumica Jovana Balašević (30) baš poput svog lika, temperamentne Rumunke Male Vidre, u igranom filmu Kao rani mraz inspirisanom večnim hitom Priča o Vasi Ladačkom, autora Đorđa Balaševića (57), sluša samo svoje srce ma kuda je ono odvelo. Već godinu dana lepa brineta u skladnoj je emotivnoj vezi sa Vladimirom, džudistom iz njenog rodnog Novog Sada, sa kojim deli slatku svakodnevicu u kojoj obostranim iznenađenjima i nežnostima jedno drugom ulepšavaju život. Jovana, koju u porodici zovu Lola, tvrdi da ništa u životu ne planira, pa čak ni brak sa svojim dečkom, već pušta da se stvari same od sebe dese, baš kao u stihovima pesme njenog oca Poslednja nevesta, čije note i stihove obožava. Srećna je u porodičnom domu gde živi sa tatom, mamom Oliverom (50), sestrom Jelenom (28) i bratom Aleksom (14) i još ne želi da odleti iz gnezda i sa svojim izabranikom otpočne zajednički život. Iskreno kaže da svoje venčanje zamišlja kao netradicionalno, poput onog u spotu grupe Guns n’ Roses za pesmu Novembar rain, kako želi da se jednog dana ostvari u ulozi majke i supruge, ali da ni to, kao ni sve drugo u životu, ne planira. Iako nerado priča o svom privatnom životu, u intervjuu za magazin Story, govori o najlepšim osećanjima ljubavi i slatkim trenucima koje provodi sa svojim pet godina mlađim partnerom koga će, kako kaže, predstaviti javnosti tek onda kada bude izgovorila sudbonosno da.
Story: Već godinu dana ste u srećnoj emotivnoj vezi, da li ste se sada odlučili na značajniji korak i zajednički život?
- Još nismo.
Story: Želite li da se udate i postanete supruga?
- Ono što ne želim jeste to da završim kao Buridanov magarac koji će umreti od gladi i žeđi između kofe vode i gomile sena.
Story: Kada planirate da se udate?
- Ništa ne planiram. Umetnost je i da se produži iščekivanje, još tačnije - da se što duže održi u stanju uzbuđenja.
Story: Šta mislite da brak podrazumeva i šta bi promenio u dosadašnjoj vezi?
- Ne znam šta je ono što nekog ili nešto čini lepim - nevidljivo je!
Story: Kako biste voleli da izgleda vaše venčanje, glamurozno ili pak jednostavno, uz porodicu i prijatelje?
- Sigurno ne kao ona koja sam imala prilike da viđam po novinama.
Story: Jeste li kao devojčica zamišljali sebe kao nevestu i dokle je stigla vaša mašta?
- Naravno, kao klinka slušala sam Guns n’ Roses i bila ubeđena da će moja venčanica i venčanje izgledati kao u spotu za pesmu November rain.
Story: Želite li da se ostvarite u ulozi majke?
- Oooo, da!
Story: Smatrate li da je istinita teza da se žena u potpunosti ostvare tek kada dobiju potomstvo?
- Verujem da jeste, mada nažalost znam primere kojima ni to nije pomoglo da osete autentičnu životnu vrednost, mir i celinu.
Story: Da li se plašite da ćete zbog trudnoće stagnirati u poslu, ili ste od onih žena koje bi savršeno mogle da uklope karijeru i privatni život?
- Mislim da je to zamka kojoj robuju mnoge devojke danas, nažalost. Materinstvo ne odlažem iz tog razloga. Moja mama je relativno mlada dobila mene, pa ubrzo zatim i Bebu. Nas tri smo danas kao drugarice, ništa lepše nego dobiti decu kada ste mladi i vitalni roditelji.
Story: Čime vas vaš muškarac osvaja i iznenađuje?
- Jednostavnošću. Genijalnost je u jednostavnosti, uvek. Ono što prvo pomisliš. Kad ne kalkulišeš. Kad poslušaš srce ma kuda te to odvelo. Za to i te kako treba imati herca. Nešto slično kaže i Mala Vidra u filmu Kao rani mraz. To je i njen moto. I dobro prođe.
Story: Da li se u vašem i Vladinom odnosu primećuje da je on mlađi od vas?
- Naprotiv.
Story: Kako su vas prihvatili njegova porodica i prijatelji?
- A zašto me ne bi prihvatili?
Story: A kako su ljudi iz vašeg okruženja prihvatili njega?
- Znam da je za sve ovo obrazloženje kako ovakva pitanja ljudi vole, vole privatan život, vole da vide kuhinju, kupatilo i spavaće sobe poznatih. Ali ti ljudi vole da gledaju i vešanje na trgu. Gde nas je odvelo to obrazloženje: To ljudi vole...
Story: Volite li romantične trenutke ili ste pristalica praktičnog dokazivanja emocija?
- Volim romantične trenutke u gradskoj jurnjavi, kada se oni dese neplanski, potpuno nenajavljeno.
Story: Kako zamišljate svoju veridbu?
- Ne zamišljam jer je stvarnost vrlo drugačija od onoga što se zbiva u mojoj glavi.
Story: Koji trenutak u svom životu možete da navedete kao životnu prekretnicu?
- To su svakako dve godine pauze nakon završenih studija u Novom Sadu. Kad nisam imala posla i dok sam živela po automatizmu, gotovo mesečarski, puno sam razmišljala zašto je to tako. Gde sam to pogrešila, kako sad? Počela sam strpljivo iz početka, korak po korak. Sestra mi je tada pružila ruku i izvela me iz polumraka u kom sam bila.
Story: Kad ste u životu bili najsrećniji, a kad najtužniji?
- Dvadesetčetvrtog januara 1999. godine dogodilo se nešto što je zauvek ostavilo ožiljak… Ta tuga nikada nije, niti će iščeznuti. Ne volim o tome da pričam, mrzim kada se toga i prisetim. Sestra i ja smo se nalazile u kolima kada nam se dogodila strašna saobraćajna nesreća. Strah i bespomoćnost koju sam osetila te noći nikada neću zaboraviti. To je definitivno najružniji dan u mom životu. Želim da to bude jedini ružan događaj koji ću pamtiti… A najsrećniji trenutak u mom životu… Neki irski pesnik, čije sam ime zaboravila, rekao je da je sreća nešto što ne postoji, ali pak jednog dana prestane da postoji. Mrzim što su pesnici uvek upravu.
Story: Odrastali ste u veoma harmoničnoj porodici u kojoj ste jedni drugima bezrezervna podrška. Smatrate li da je u dvadeset prvom veku moguće održati kult tradicionalne porodice i doma?
- Priznajem da bi stvaranje nove porodice kao skladne, lepe i harmonične tvrđave u kakvoj sam ja na sreću odrasla i u kojoj živim, bio veliki izazov.
Story: Koji je najdragoceniji savet koji su vam dali vaši roditelji?
- Postoji mnogo toga. Šalimo se kako postoji sveska u koju sve što otac kaže u prolazu, ja zapišem. Ali ima istine. Đoletova nepodnošljiva lakoća u komunikaciji razoružava sve namćore na koje naleti. Najomiljeniji razgovori su mi sa carinicima koji ga kroz prozorče prepoznaju, pa reaguju po šablonu. A on svaki put da drugi odgovor koji me iskreno nasmeje i oduševi originalnošću. S druge strane, mama mi je uvek govorila da se čuvam obmane, ali ne samo zato što obmanjuje, nego zato što udaljava od svog osnovnog osećanja. Tada si u opasnosti da izgubiš sebe.
Story: Jeste li sujeverni?
- Jesam. Osnovno je osećati i biti dobar prema ljudima, a teorije ima u izobilju.
Story: Čega se plašite? Verujete li u poslovicu da se dobro dobrim vraća?
- Na domu svome i domovini, kojoj ne osta stope jedine da joj nasilja tvrda kopita nije na lice časne starosti s varvarstva svoga pečat stavila, napisao je Đura Jakšić u drami Stanoje Glavaš. Plašim se nasilja, rata i pomračenih umova.
Story: Da li ste vi od onih ljudi koji u ljubavi traže oslonac za život ili bez straha kroz probleme koračate sami?
- Baš kao što jedna filmska replika glasi: Ako nisam shvatio šta je ljubav, šta vredi što sam shvatio sve ostalo?
Story: Kada ćete moći da kažete sada sam potpuno ostvarena?
- Nikada, jer stalno kao i većina umetnika težim nedostižnom.
Story: Volite li promene ili vas plaši svaka mogućnost odlaska u nepoznato?
- Ne volim promene. Brzo natrag u podmornicu, zatvarajmo železni poklopac!
Story: Prošle nedelje u Srbiji se dogodio zemljotres koji se osetio i u Novom Sadu, kako ste se tada osećali?
- Ležala sam i nisam bila sigurna da li se ljuljam ili mi se ljulja u glavi, ali pogledala sam u luster i shvatila da se nešto ipak dešava. Sestri koja spava u sobi pored mene, uz osmeh sam doviknula: Bebo! na šta je ona mislila da sam nešto videla na televiziji. Došla je, a ja sam rekla: Jesi li osetila zemljotres? Odgovorila je: Ne, a zbog čega se smeješ? Ubrzo je usplahireno dotrčala mama i viknula: Brzo dole! (Smeh) Priznajem da situacije koje u drugima izazivaju strah ponekad umeju da mi budu uzbudljive. To pripisujem svom nedoraslom osećaju za stvarnost. I ne smatram to vrlinom.
Story: Letos ste sa filmom Rani mraz bili u Opatiji. Opet putujete u Hrvatsku, kojim povodom?
- Postoje stalni pozivi iz Hrvatske ali i iz Bosne. Za sada je zakazana premijera u Zagrebu, Splitu i Osijeku. Ima dosta ljudi koji nisu pogledali film I jedna projekcija u Opatiji nije bila dovoljna. Dobar glas bije ovu našu filmsku priču i sve oko nje pa, hvala Bogu, ima interesovanja, uprkos ideji da su bioskopi mrtvi.
Story: Ovog leta često ste sa filmom gostovali u evropskim zemljama. Gde su najbolje prihvatili vaš rad?
- U planu je još gostovanja po Evropi. Za sada su reakcije podjednake svuda, ljudi izlaze iznenađeni i egzaltirani, pokušavaju da se sete rečenica koje su im se dopale. Često dobijem SMS koji glasi: Ej, kako je ono ćale rekao u filmu: Krv nije voda… Šteta što nije, lakše bi se mešala! Znaš to, pošalji mi kako tačno ide? Ili nešto slično, zavisi šta im se dopalo.
Story: Postoji li razlika između srpske publike i publike u regionu?
- Pomalo, ljudi nisu svuda isti, naravno, ali su ipak ljudi. Što smo dalje od kuće to su reakcije veće. To su one priče o proroku i njegovom selu. Postoji i kletva: Dabogda bio poznat u Novom Sadu. (Smeh) Ali moram da priznam da su me Novosađani iznenadili kako su prihvatili film i koliko nisu skrivali oduševljenje.
Story: Sedmog novembra nastupali ste u Madlenijanumu sa predstavom Miris kiše na Balkanu, da li će vas beogradska publika videti i u predstavi Ćelava pevačica?
- Ćelavu pevačicu smo igrali 31. marta u Ateljeu 212 i posle toga je izašla kritika u Večernjim novostima za koju sam mislila da je prvoaprilska šala. Prevashodno zbog toga što tog dana jeste bio prvi april, a kao drugo, kritika nije bila loša. Naprotiv, bila je odlična! Mama je ušla kod mene u sobu, probudila me i pročitala mi je nekako između osmeha i plača. Hvala Ateljeu 212 što nas je tog dana ugostio. Iskreno se nadam povratku sa Ćelavom pevačicom.
Story: Pripremate li nešto novo za jesenju pozorišnu sezonu?
- Ove sezone igraću samo stare predstave koje su na repertoaru, a o novim projektima još uvek pregovaram.
Story: Jeste li ikada poželeli da otputujete u Holivud i tamo počnete karijeru?
- A ne! Meni se plače kada odem do Zagreba na gostovanje, a ne negde dalje. Vezana sam za ovu moju mrtvaju i nemam ambicija da odem preko. Mislim i da je pomalo gužva u Holivudu. Postoje čak i naše glumice mojih godina tamo, zašto bismo se gurale...
Story: Najavljivano je da ćete glumiti u seriji Totalno novi talas. Šta se dešava sa tim projektom?
- Trebalo je da budem deo projekta, ali ne pričam o projektima gde me nema. Ne znam šta se sa tim dešava.
Story: Da li vašem senzibilitetu više prijaju komedije ili tragedije?
- Volim ono što moj otac uspeva da sprovede na svojim koncertima, a što je uspeo da sprovede i u filmu. Ta slovenska prosta duša što od sreće tugu tka.
Ksenija Konić
