Frontmen grupe Galija Nenad Milosavljević u intervjuu za Glossy otkriva da je postao deda dečaka Joakima, s kojim lošim navikama se bori, a šta savetuje svojoj deci, te gde pronalazi mir nakon napornog dana.
Komponovali ste muziku ne samo za Galiju nego i za mnogo filmova i predstava. U čemu nalazite inspiraciju ?
- Princip pisanja muzike za film i pozorište se bitno razlikuje od pisanja za Galiju. Pisanje za film i pozorište se odvija po principu primenjene umetnosti, tu imate zadatu temu i u saradnji sa ostalim vrstama umetnosti vi dajete svoj doprinos. To zajedničko stvaranje vas kao umetnika čini kompleksnijim stvaraocem, jer svako od prisutnih umetnosti (režija, scenario, gluma, scenografija, svetlo, fotografija, koreografija ..) zahteva od vas kao autora da budete deo jedne porodice koja ima zajednički cilj. Zato je i princip primenjenosti neophodan da bi ste sinhronizovali protok emocije i misli u dotičnom delu. Jedina razlika između filma i pozorišta je u tome što je film više konačna, zaključana varijanta, posle završetka nemoguće su promene. Kod pozorišta predstava ima svoj život, nijedna repriza nikada nije ista, što pozorište čini živom materijom, živim događajem koji će se svaki put menjati u zavisnosti od mnogo parametara. Dovoljno je da uzmemo, na primer, samo raspoloženje glumaca, i da vidimo koliko bi se razlikovala ponovna igranja predstave.
Životna priča - Nenad Milosavljević: Moja duga plovidba
Kada je reč o pisanju za Galiju, tu je problematika bitno drugačija, tu ste vi svoj gazda i sve što je vezano za kreativnost u bendu zavisi od vas. Vi zadajete temu, vi realizujete sve detalje neophodne za ostvarenje ideje, vi birate saradnike i način njihovog delovanja. Što se tiče inspiracije, nju nalazimo svi iz života, ona je konstantno svuda oko nas, samo je treba uočiti, ali to najviše zavisi od samog čoveka i njegove prirode, njegove znatiželjnosti, spremnosti da udjete duboko u srž teme. Život je uvek pisao romane, mi smo samo bili beležnici na manje, više, zanimljiv i ubedljiv način.
Gde pronalazite mir posle napornog dana?
- Mir se ne nalazi samo na mirnom mestu. Mir leži u svima nama, samo je poenta da li ste uspeli za života da ga pronađete. Ja sam, na primer, za svojim mirom i unutrašnjom tišinom poprilično dugo tragao, jer sam dugo verovao da se mir nalazi tu negde u eksternom svetu. Puno mi je trebalo da shvatim da se nestrpljenjem previše gubi, valjda zato što se oko mene svet previše ubrzavao, pa sam verovao da se sve što poželimo zapravo grabi. Kad sam prvi put dodirnuo tišinu, prvo što se desilo je drugojačiji stav prema protoku vremena i na samo vreme, trajanje i prolaznost. Tako da nastojim da negujem svoju sopstvenu, unutrašnju oazu sublimacijom, sabiranjem dnevnih događaja, razumevanjem razloga dogadjanja, uzroka i posledica, i njihov posredni ili neposredni otisak na suštinu mog bitstva, a sve sa ciljem održavanja unutrašnje ravnoteže.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani.
