Svi mi u sebi nosimo neki dar

Ašhen Ataljanc: Moja potreba za konstantnom promenom je nasleđena od predaka

1

Ašhen Ataljanc, primabalerina, balet-majstor i osnivač Škole igre Ašhen Ataljanc, trideset godina je posvećena igri kao profesiji.

 

Sećam se da sam i sama prolazila kroz brojne faze kao igrač...

foto: Adria Media Foto

Igra kao profesija uvodi baletskog igrača u niz specifičnih relacija, poput one sa partnerom na sceni, koreografom, kostimografom... Kakvo iskustvo su vam doneli svi ovi raznoliki odnosi?

Često mi se dešavalo da privatno nemam posebnu komunikaciju sa partnerom, dok na sceni bude potpuno drugačije. Tu se dva bića neometano sreću i prepoznaju, oslobađajući se od negativnih uverenja. Kada je reč o odnosu sa koreografom spomenula bih saradnju sa Maurom Bigonzetijem koji mi je na neki način promenio život. Kada je, na primer, reč o saradnji sa kostimografom, dešavalo se da on u potpunosti ne sagleda potrebe igrača ili da mi se kostim jednostavno ne dopada, ali to je deo našeg posla."

Vi, takođe, radite i sa mladim igračima.

Sećam se da sam i sama prolazila kroz brojne faze kao igrač, vremenom dolazeći do raznih spoznaja koje sada pokušavam da prenesem mladim igračima. Radim i sa igračima iz državne baletske škole. Oni obično ne žele da se to zna. Spremam ih za audicije, radim na repertoaru.... Suština nije u tome da igrača dovedemo do savršenstva samo kroz fizički rad, već da ga uputimo u spoznaju njegovog bića.

 

Sa tom energijom on može da se obrati svom telu koje će, kao posledicu baš takvog energetskog stanja, dati savršen rezultat. Tada se vidi preobražaj iz dana u dan. To je prečica. Put koji je mladom igraču potreban kako bi došao do sagledavanja neophodnih za ovu profesiju. Ne možete samo reći: Beli labud ili, na primer, Uspavana lepotica. Potrebno je ulogu naći u sebi, personifikovati se sa njom. Igračima je potreban individualan pristup."

Ašhen Ataljanc: Naslednici su ponekad pametniji od nas
 

Zanimljivo je viđenje jednog umetnika kada je reč o komunikaciji sa publikom. Kaže se da bi se nekakva idealna komunikacija sastojala od padanja barijera, što bi značilo da scena više ne postoji i da se umetnik obraća gledaocu direktno, svojim energetskim potencijalom. Kako vi doživljavate odnos sa publikom?

Umetnik se uvek obraća gledaocu direktno. Kako drugačije... Kroz sebe Univerzumu ili obrnuto... Citiraću rečenicu iz predstave Legenda o tebi rediteljke Dare de Luke, koja će ponovo biti izvedena sa našim đacima: Ništa nije nešto drugo, sve je sve, a ti si ja."

makonda-tracker