Nakon uspešne radne sezone, tokom koje je odigrala premijere nekoliko predstava, održala solistički koncert i igrala u jednoj od najgledanijih domaćih serija, tridesetpetogodišnja glumica Mina Lazarević posvetila se trudnoći i pripremama za dolazak trećeg deteta koje bi u novembru trebalo da ugleda svet. Neposredno nakon što je saznala da je ponovo u drugom stanju, zbog čega joj osmeh nije silazio s lica, šarmantna umetnica ostala je bez majke Marije, čija joj smrt i dalje razdire dušu. U intervjuu za Story, Mina priča o bolu koji ju je sustigao u trenutku kada je trebalo da bude posvećena samo svojoj trudnoći i lepim, pozitivnim mislima, kao i ćerki Ivi i sinu Luki. Glumica ističe da joj najveću podršku u danima u kojima se u njenom srcu naizmenično smenjuju radost i tuga, pruža suprug Goran Stanić s kojim se pre godinu dana tajno venčala.
Story: Za nepuna četiri meseca, postaćete po treći put majka. Da li vas je iznenadila vest o trudnoći?
- Termin za porođaj je u novembru, ali iako smo planirali još dece, saznanje da sam u drugom stanju veoma nas je iznenadilo. Tri je moj magičan broj i oduvek sam maštala da imam toliko dece. Trudnoća mi se dogodila u specifičnom momentu i uopšte nisam razmišljala da li je vreme za nju ili nije. Po mom mišljenju, za bebu je uvek pravo vreme.
Story: Da li znate pol bebe i jeste li od onih žena koje pre porođaja žele da otkriju da li će roditi dečaka ili devojčicu?
- Moje treće i Goranovo drugo dete biće sin. Veoma sam radoznala po tom pitanju i uvek želim unapred da znam pol.
Story: Jeste li priželjkivali sina ili ćerku?
- U životu sam prvo želela da imam sina i kada mi je Bog ispunio tu želju, više nisam htela da budem neskromna. Sada imam i sina i ćerku, tako da u tom smislu nisam imala prohteve koji bi mogli da me učine srećnijom.
Story: Da li ste razmišljali o imenima za bebu?
- Zajedno biramo ime, ali još ne znamo koje bismo voleli da damo bebi koja je na putu.
Story: Jeste li otpočeli s pripremama za dolazak još jednog člana porodice?
- Volim da me, kada se vratim iz porodilišta, sve čeka spremno. Uvek sebe poredim sa svojom kerušom Šanom koja se pet puta kotila i svaki put je, neposredno pre nego što bi na svet donela mlade, prekopavala kutiju sa čaršafima kako bi je pripremila za sam čin rađanja (smeh). Nikada ne gomilam stvari, ali one najosnovnije volim da pripremim tokom devetog meseca.
Story: Plašite li se porođaja?
- Nikako. Koliko je porođaj divna stvar govori i činjenica da na njega pomislim svaki put kad imam tegobe bilo koje vrste. Sve ide iz glave - žene znaju zašto idu u porodilište i šta ih tamo čeka. Nikada nisam osećala strah, bila sam presrećna i uživala sam čak i u tim bolovima koji su nagoveštavali rađanje. Ništa mi nije bilo nesnosno pa sam se prvi i drugi put porodila prirodnim putem i veoma lako. Preporučujem svima: zdravo je i psihički i fizički.
Story: Jeste li imali simptome karakteristične za trudnice i u kojoj meri?
- Imala sam strašne mučnine dok sam spremala premijeru predstave Na slovo na slovo, koje su trajale po čitav dan. Jednostavno, nije bilo pravila šta ih je i kada izazivalo, ali srećom nisu dugo trajale.
Story: Odlazite li na vežbe za trudnice?
- U nekoliko navrata prisustvovala sam nekim fanatičnim ilustracijama disanja, zbog čega sam rešila da ne posećujem vežbe. To mi je bilo smešno, pošto je proces prirodan i tako se prema njemu treba i postaviti. Trebalo bi živeti u skladu sa svojim telom i osluškivati ga. Tokom prve trudnoće, jedanput sam otišla na vežbe i kada sam čula da napamet treba da znam tipove kontrakcija, samo sam im zahvalila na svemu.
Story: Koliko vam se drugi porođaj razlikovao od prvog?
- Ne mnogo, oba su bila laka, ali s obzirom na to da je između njih prošla čitava decenija, skoro da su podjednako dugo trajali. Potrebno je vreme da se karlica otvori, ali to je nešto što je normalno i sam porođaj veoma brzo prođe.
Story: Da li je Goran prisustvovao porođaju?
- On to ne želi, a ni ja. Za mene je to trenutak u kojem treba da budem samo sa babicom i lekarom.
Story: Kako je vaš suprug prihvatio saznanje da ste u drugom stanju?
- Kada smo saznali tu vest, veoma smo se iznenadili jer nismo očekivali bebu. Međutim, meni roditeljstvo nikada nije predstavljalo problem jer sam uživala i u trudnoćama i u bebama. Goran se pokazao kao odličan otac devojčice, a sada će imati priliku da se okuša u toj ulozi i sa dečakom. Prvi put je želeo žensko dete i tada sam mu rekla kako bih volela da mu se ispuni želja i da bi me to učinilo srećnom. Tako je i bilo.
Story: Kako su vaš stariji sin Luka i Iva reagovali kada ste im saopštili da će uskoro dobiti društvo?
- Iva još nije svesna šta se dešava, a Goran je pokušao da joj objasni rečima: Da li znaš da mama ima bebu u stomaku? Ona mu je odgovorila pitanjem: Da li je mama jučaja? (smeh), tako da smo za sada odustali od objašnjavanja. Luka nije oduševljen i njemu se ta ideja trenutno ne dopada. Sećam se da je bio besan kada je prošli put saznao da ću roditi devojčicu, a danas je bezgranično obožava. Verovatno misli kako neće moći da s još jednim malim bićem deli ljubav koju oseća prema sestri. Verovatno je to strah od nepoznatog jer je suviše veliki da bi bio ljubomoran.
Story: Pošto ste za Luku rekli da nije ljubomoran na Ivu, da li je ona po prirodi ljubomorna?
- Stvarno nije, a ako neko može da joj pobudi to osećanje, onda je to tata. On je apsolutni heroj u njenom životu, što sam i očekivala, jer je to normalno kada je žensko dete u pitanju. Veoma je slatka i smešna. Međutim, kada se bata pojavi, u njega gleda kao u boga, potpuno je hipnotisana.
Story: Kako proživljavate Lukin pubertet?
- Kažu da je za sada tek početak. Peti razred je specifičan i za decu i za roditelje jer se odvajaju od učiteljica i prelaze u drugačiji sistem obrazovanja. Stalno je ljut, ako ga probudim pita zašto sam to uradila, ako to ne učinim, ljuti se što nisam. U svemu nalazi razlog za sukob. Međutim, posle pet minuta ponaša se kao da se ništa nije desilo, pa se ja trudim da ništa ne primam srcu. A šta nas čeka, to mogu samo da zamislim.
Story: Jeste li spremni za Lukine prve simpatije?
- Još nije nastupila ta faza. Za sada ga zanima fudbal, sličice, a zbog Svetskog fudbalskog prvenstva, čak je i kompjuter bio u drugom planu. Trenutno je predvodnik svoje ekipe, stalno ih okuplja da idu napolje i igraju se žmurke.
Story: Da li je Luki olakšavajuća ili otežavajuća okolnost to što mu je mama poznata glumica?
- Trudim se da ne odlazim mnogo u školu jer sam primetila da mu ne prija kada ga pitaju da li je moj sin, ali mu malo i imponuje. Nedavno mi je rekao: Drago mi je što si uspela u životu, ali ne volim kada me drugi s tim smaraju. Ne opterećujem ga svojim prisustvom, već mu pružam mogućnost da sam krči svoj put i da bude faca zato što to jeste, a ne zbog porekla.
Story: Kako ste 10. jula proslavili svoj trideset i peti rođendan?
- Priredila sam malu zabavu u krugu svoje porodice i prijatelja kod kuće jer se u takvom ambijentu najbolje osećam.
Story: U kakvom su odnosu on i vaš sadašnji suprug Goran?
- U fenomenalnom, drugarskom odnosu. Od prvog dana to je tako i stvarno sam srećna zbog toga.
Story: Ko je najveći autoritet u vašoj kući?
- Za Luku sam to definitivno ja, zato što je njegov tata po prirodi blaži od mene. Goran i ja pokušavamo da se usklađujemo, kako ne bi došlo do onog tata dozvoljava i popušta, a mama brani ili obrnuto. Međutim, među nama je mrtva trka, čak mislim da je on negde stroži od mene.
Story: Zbog čega ste od javnosti skrivali činjenicu da ste se venčali?
- Iako informaciju nismo skrivali, jednostavno nismo želeli nikoga posebno da obaveštavamo. Venčali smo se u krugu najbliže rodbine i kumova, 17. decembra 2007. godine, samo dan pre nego što sam rodila Ivu. Spontano smo se odlučili na ovaj čin jer mi nikada ništa i ne uspevamo da isplaniramo.
Story: U momentu kada ste drugi put zatrudneli, vaša voljena majka Marija je preminula. Kako ste pregrmeli taj period?
- Nisam ga pregrmela, mislim da ću još dugo pokušavati da ga preživim. Sigurna sam da taj bol nikada neće proći. Jednostavno, pokušavam da naučim da živim s tim saznanjem.
Story: U vašem životu majka je zauzimala veoma važnu, ako ne i najvažniju ulogu?
- Uprkos činjenici da sam čitavog života bila veoma samostalna, majka mi je u najlepšem smislu bila najveća podrška. Ona je dosta radila na tome da imam svoje ja i pružala mi je potporu u svim mojim odlukama. Stalno mi je davala vetar u leđa i uvek je bila tu za mene. Ne postoji stvar koja taj gubitak može da nadoknadi. Zahvalna sam Bogu što mi je dao da, kada me je njena smrt zadesila, imam zdravu porodicu i decu. Iako to ne može da popuni prazninu koju osećam, pruža mi snagu da nastavim dalje. S tim se živi do samog kraja, bol nikad ne prođe, vreme tu ništa ne može, samo naučite da živite s tim, ali i dalje ne verujete da se to dogodilo.
Story: Da li je vaša majka bila bolesna ili je taj gubitak usledio iznenada?
- Znali smo da je kraj neminovan. Dugo je to trajalo i bilo je mučno. Međutim, uprkos svemu, ona se junački držala i borila do samog kraja.
Story: Od čega je bolovala?
- Imala je rak pankreasa, koji nije poznat kao izlečiva bolest, a osobe koje ga dobiju žive najduže dve godine. Uprkos ogromnoj borbi lekara s Prve hirurške klinike, nakon osamnaest meseci borbe preminula je 17. februara. Umrla je u strašnim mukama, ali bila je hrabra do samog kraja. Najgore je što sam bila pored nje, a nisam mogla ništa da učinim, osim da joj svojim prisustvom olakšam poslednje dane.
Story: Kada planirate da se povučete i odete na trudničko bolovanje?
- Sve dok se osećam dobro, nema potrebe da pravim pauzu. Kada sam nosila Ivu, sećam se da sam poslednju predstavu odigrala sedamnaest dana pre porođaja. Ona je na svet došla 18. decembra, a ja sam već 1. januara pevala u okviru manifestacije Ulica otvorenog srca. Inače, nedavno sam bukirala 25. septembar za neki nastup, iako treba da se porodim u novembru.
Story: Da li ste zadovoljni kako je protekao vaš koncert koji ste održali u decembru?
- Bilo je fenomenalno, baš onako kako sam se nadala i očekivala. To je bilo moje i veče moje publike. Dan pred koncert bila sam veoma mirna, a kada sam izašla na binu, rastopila sam se od sreće i blaženstva. Razlog za to bila je i činjenica da je u publici sedela moja majka, koja je uprkos lošem zdravstvenom stanju odlučila da dođe. Spektakl ne bi izgledao isti bez nje. Imala sam sedam gostiju, pažljivo odabranih, s kojima poslovno sarađujem i privatno se družim.
Story: Može li publika u skorijoj budućnosti da očekuje još neki sličan nastup?
- Publika može svašta da očekuje od mene i to kada se najmanje budu nadali.
Story: Kakvi su vam dalji planovi kada je reč o pozorištu?
- Moja najnovija premijera Na slovo na slovo odlično je propraćena. To je prvi domaći mjuzikl za decu, a ono što ga krasi i zbog čega ga uvek preporučujem jeste činjenica da poetičnost, emotivnost i naivnost koju ta priča nosi dolaze iz nekog drugog vremena, kakvo danas nije. Čak je i moj Luka koji ima dvanaest godina, netremice posmatrao predstavu. Dosta putujem s naslovima u kojima igram, a među njima su: Menjamo žene, Bračni kabare, Sve za tebe ljubavi...
Story: Izuzetno gledana serija u kojoj igrate je Bela lađa. Hoće li biti nastavljeno njeno snimanje?
- Na radost publike, ali i nas koji igramo, od jeseni kreće da se snima nastavak serije. Još ne znam šta će se dešavati, ali jedva čekam da počnemo s radom jer se na setu uvek dobro provodim i osećam kao princeza. Sve je to zahvaljujući producentskoj kući Košutnjak film, koja se i nakon mog porođaja s Ivom potrudila da obezbedi smeštaj za moju majku i bebu koju sam na svaka četiri sata dojila, zbog čega je kompletna ekipa pravila pauzu u snimanju.
Goran Stanić: Mina je savršena supruga
Tridesetsedmogodišnji baletski igrač Pozorišta na Terazijama, Goran Stanić, otkriva kako su se Mina i on zavoleli, koliko se promenio od kada se ostvario u ulozi roditelja i u kakvom je odnosu sa dvanaestogodišnjim Lukom, sinom svoje supruge iz prvog braka.
Story: Gorane, kakvi su vaši planovi kada su poslovne obaveze u pitanju?
- Trenutno sam na odmoru i punim baterije za predstojeću sezonu. Već početkom septembra počinjemo s izvođenjem predstave Viva la vida, za koju je koreografiju radio Aleksandar Ilić, a već krajem meseca odlazimo na gostovanje u Kairo sa predstavom Ko to tamo peva, u koreografiji Staše Zurovca.
Story: Koliko vam poslovne obaveze ostavljaju mesta za privatni život?
- Balet je specifična profesija koja iziskuje svakodnevno vežbanje i vreme provedeno u baletskoj sali, nekada i dva puta dnevno u zavisnosti od tekućeg repertoara i priprema za nove predstave. Tempo je svakako brz, ali sve se postiže uz dobru organizaciju.
Story: Zbog čega je Mina savršena supruga za vas?
- Veoma smo sličnih karaktera i jako temperamentni. Imamo ista interesovanja i zajedno odlično funkcionišemo.
Story: Čime vas je osvojila?
- Pored fizičkog izgleda, osobine kojima me je zadivila su spontanost, stidljivost, ženstvenost, njen duh i neverovatan šarm kojim zrači.
Story: U kakvom ste odnosu s Lukom, Mininim sinom iz prvog braka?
- S Lukom imam odličan odnos, funkcionišemo kao drugari i sjajno se slažemo od prvog dana. On je inteligentan momak i s njim se oko svega možete dogovoriti. Od velike je pomoći kada je briga o sestri u pitanju, a inače moram da kažem da je on obožava.
Story: Jeste li popustljivi prema Ivi i Luki?
- Kako za koje stvari. S obzirom na to da nemaju neke nenormalne prohteve i ideje, za preteranu strogoću nema potrebe. Zna se šta se može, a šta ne.
Story: Šta je Iva nasledila od vas, a šta od Mine?
- Teško je napraviti tu selekciju i izvesti pravu procenu jer smo Mina i ja, kao što sam već rekao, veoma slični. Konstantno prepoznajemo naše osobine u njoj i to ume da nas iznenadi.
Story: Uskoro ćete po drugi put postati otac, radujete li se sinu?
- Nedavno smo saznali da će nam se u novembru roditi dečak, tako da se već radujemo i razmišljamo o imenima koje ćemo nadenuti detetu.
Story: Jeste li strog otac i zahtevan suprug?
- Ne prepoznajem sebe kao strogog i zahtevnog supruga ili oca. Mislim da je sve stvar dogovora i u skladu s tim se i ponašam.
Story: Koliko Mini pomažete oko dece i kako se pripremate za dolazak još jednog člana porodice?
- Kod nas u kući ne postoji raspodela poslova na muške i ženske, jednostavno, svi sve radimo. Kada je u pitanju dolazak još jednog člana porodice, ne pripremamo se na neki poseban način, osim što ćemo uskoro morati da proširimo naše porodično gnezdo.
Moni Marković
