Čuveni hrvatski pevač Arsen Dedić kao jedan od najtežih trenutaka u svom životu navodi onaj kada je saznao da je teško bolestan, ali njegova želja za životom bila je toliko jaka da je smogao snage da se uzdigne i hrabro krene napred. Slavni muzičar je pre tri godine saznao da je oboleo od ciroze, a ubrzo mu je u bolnici u italijanskom gradu Padovi izvršena transplantacija jetre. Legendarni kantautor, koji će u beogradskom Sava centru održati koncert 9. maja, a samo dan kasnije i u novosadskom Spensu, danas ističe kako je za njega od tog nemilog događaja počeo novi životni period i da mu trenutno stanje duha mnogo više prija.
- Tek sada vidim koliko mi se život promenio. Zahvaljujući neurednom načinu života, neizmernom radu, alkoholu i nestabilnom emotivnom životu, došao sam u stanje u kojem sam živeo polusvesno. Gledao sam svet oko sebe kroz mlečno staklo, polujasno, da bih nakon operacije u Padovi počeo novi život. Puno bistrije vidim sve oko sebe, odmeravam sebe samog, svoj prethodni rad, možda budući, ljude, prošle i sadašnje. Sve mi se odjednom razvedrilo i mogu da vidim kakva je elementarna težina onog što sam učinio – ističe Arsen koji se ne kaje zbog svog ranijeg boemskog života.
- Ne žalim ni za čim. Posle transplantacije ostao sam bez svega onog što bi se moglo nazvati porokom. Apsolutno mi ništa nije ostalo: ni gorko, ni slatko, ni masno, ni mnogo, ni vino, ni bevanda... – iskren je pevač koji je nakon transplantacije jetre shvatio da njegov svet potpunijim čini nežniji pol, budući da mu je i oboleli organ darovala upravo jedna italijanska dama.
- Federiko Felini je imao dva pogleda na svet: Svet je cirkus i Moj svet je svet žena, a ja bih se složio s njim, pogotovo u ovom drugom. Pogledam li ko mi je najvažniji u životu, moja majka, voljena supruga Gabi Novak, ćerka Sandra, moje prijateljice i iznad svih unuka Lu, dolazim do zaključka da je moj svet sastavljen od žena. Na kraju sam dobio i žensku jetru, ona me još više stimuliše i podstiče moju preveliku užurbanost – otkriva sedamdesettrogodišnji umetnik, koji ni tokom teške operacije, a ni u postoperacionom periodu, nije osetio bojazan od neizvesne budućnosti.
- Nikada nisam osetio strah zbog bolesti. Ne znam da li je to vrlina ili mana, ali nisam se brinuo šta će biti sa mnom. Nekako mislim da je uplašen čovek napola pobeđen. Dakle, nisam bio pobeđen jer nisam bio ni napola uplašen – kaže Dedić koji je tokom svoje bolesti naučio mnoge važne lekcije, na šta je veoma ponosan.
- Tokom tog perioda naučio sam šta znači sama reč bolest, ali i da rodbina laže, kao i da prijateljima od preterane brige ponestane rečenica. Tada me je puno ljudi zvalo. Dignu slušalicu i pitaju me kako sam, a zatim mi ispričaju svoju romantičnu biografiju. Na primer, kažu: Čujem da ti je bolje, a da znaš kako je meni... Bio sam uredan i smeran ispovednik. Inače, kao i Šarl Aznavur koji je uvek govorio kako ljude zabavlja tugom, i ja sam se potrudio. Znao sam da će moja bolest mnoge zabaviti i raznežiti, pa sam im to i ponudio, a sada sam ponosan na sebe zbog toga – priznaje Arsen.
Priredila: Aleksandra Dimitrijević
