Majka romske duše, Ljiljana Petrović Batler, preminula je 26. aprila u šezdeset šestoj godini u Holandiji. Nakon kratke i teške bolesti, kraljica romske muzike napustila je ovozemaljski svet u bolnici u Amsterdamu. Ljiljana je balkanskoj publici postala poznata posle hita Duško, Duško, a nakon prve popularnosti 1987. godine napustila je Jugoslaviju i sa troje dece otišla u nemački grad Diseldorf. Živela je u anonimnosti sve do 2002, kada je pristala da se ponovo vrati muzici. Za produkcijsku kuću Mostar Sevdah Reunion snimila je album Mother of Gypsy Soul, a nakon raspada svog benda prošle godine, objavila je svoj poslednji album Frozen Roses.
Ljiljana Petrović je odrasla u umetničkoj porodici, da bi kasnije i sama obeležila svetsku muzičku scenu. Otac joj je bio virtuozni harmonikaš, a majka pevačica koja ju je odgajala zarađujući pevanjem po kafanama. Još kao devojčica od dvanaest godina, Ljiljana je počela da peva po kafanama u trenucima kada njena majka više nije mogla da radi. Godinu dana kasnije ostala je sama i tada je počela da snima za Radio Beograd i peva u beogradskoj boemskoj četvrti Skadarlija. I pored kafanskog života, uspela je da završi srednju muzičku školu Mokranjac u Beogradu.
- Ja sam gradsko dete. Ne znam da govorim ciganski, zbog čega mi se Romi smeju, ali mogu da ih razumem. Rođena sam Beograđanka. Majka mi je iz Zagreba, gde i danas imam rodbinu, a otac Beograđanin. Bio je pravi mangup, ali i mnogo dobar pevač i muzičar. Mama je bila prava lepotica kada ju je on ukrao iz Zagreba i doveo za Beograd. Ona u to vreme nije pevala cigansku, već da bi zaradila parče hleba zabavnu muziku, kao što su pesme Lole Novaković i Gabi Novak, starogradske numere, mađarske, ruske romanse i špansku muziku – govorila je Ljiljana u jednom od malobrojnih intervjua koji je dala pre pet godina za magazin Vreme, gde je otvorila dušu i sa setom se prisećala svog života.
- Tragedija kafanskih pevača jeste u tome što im deca pored živih roditelja rastu sa babama. I moj prvi muž i ja smo deca muzičara i bavili smo se istim poslom. Po celu noć smo pevali, što nas je sprečavalo da decu budu pored nas. Tragedija nas Cigana ogleda se u tome što veoma rano sazrevamo. Ja sam postala majka u četrnaestoj, a moj prvi muž je tada imao samo šesnaest godina. Igrala sam se sa decom žmurke po podrumima, a ujutro išla da radim. Od trčanja mi je, sećam se, pukao vodenjak.
Pre dve godine, na Hrvatskom radijskom festivalu Ljiljana je učestvovala sa Ninom Badrić kada su u duetu predstavile pesmu Kraj života mog, s kojom su i trijumfovale.
Ksenija Konić
