Nakon dve godine istrajnog rada, porodična manufaktura Balašević je prošle nedelje imala krupan razlog za slavlje budući da je njihov film Kao rani mraz, za koji je scenario i režiju radio slavni kantautor Đorđe Balašević, konačno završen. U realizaciji prvog filmskog čeda, muzičaru su pomagali svi članovi porodice pa će se na premijeri 19. aprila u Novom Sadu, a dan kasnije u Beogradu, njegova supruga Olivera kao producent i glumica, deca Jovana i Aleksa sa zapaženim rolama, kao i Jelena koja je pomagala u režiji, zajedno pokloniti na sceni.
Nezaboravna priča o Vasi Ladačkom napokon je doživela ekranizaciju na velikom platnu, a glumačku ekipu čine brojna poznata imena domaće glumačke scene među kojima su Mira Banjac, Vojin Ćetković, Mustafa Nadarević, Predrag Bjelac i Rade Šerbedžija. Pedesetšestogodišnji Đorđe i njegova šest godina mlađa supruga presrećni su zbog činjenice da su, iako su im svi govorili da neće uspeti, snimili film i sa svim saradnicima ostali u korektnim odnosima.
- Žao mi je što se oko mog filma digla prašina više nego što je to slučaj sa ostalim ostvarenjima i to samo zato što sam ja u pitanju - iskren je Đorđe koji ipak ne skriva radost što je projekat o kome je dugo maštao uspešno okončan. - Zapravo, ja sam početnik u rediteljskom poslu, a da li ću to i ostati, videćemo. Želeo sam da film pošaljem na adrese ljudi koji su voleli pesmu Vasa Ladački. Film za mene nikako neće biti uspešan po tome da li će dobiti neku nagradu, nego mi je parametar publika i to koliko će se njoj dopasti. Ne očekujem euforiju, redove i histeriju zato što to nije takav film, nego je Vasa Ladački tip koji budi nežna osećanja u ljudima - istakao je Đorđe.
Porodica Balašević organizovala je prošle nedelje konferenciju za štampu u Izvršnom veću Vojvodine gde su Đorđe i Jovana sa glumcima iz filma predstavili novinarima svoj rad, dok producent ovog ostvarenja, gospođa Olivera, nije govorila mnogo.
- Meni je ipak najbitnije da me porodica sluša kod kuće - rekla je šarmantna plavuša na čiji račun su od glumaca stizale samo reči hvale, a zatim dodala: - Postupala sam onako kako sam znala na osnovu sopstvenog životnog iskustva kao pedagoga i deteta koje je odrastalo samo uz majku, a koje je želeo svojim radom i umećem da doprinese porodici. Sećam se situacije koja je zaista bila temelj u mom odrastanju: moja majka je primila podstanara, koga je nakon samo nekoliko dana tražila policija jer su sumnjali da je opljačkao zlataru. On se više nije pojavljivao, a moja majka je bila na informativnom razgovoru. Posle nekog vremena, sređivala je kuću pa i sobu u kojoj je boravio podstanar i pronašla preko tri kilograma zlata sakrivenog u marami! Sećam se da je onako šokirana, ubacila krpu u nedra i otrčala u policijsku stanicu. Policiji i opljačkanom zlataru predala je zlato i rekla da je osetila neopisivo zadovoljstvo kada je videla sreću na njegovom licu. Njen zaključak je bio: iako u tom trenutku nismo imali ni za hleb i kako god izgledalo primamljivo, zlato sreću ne donosi. To je poenta i ovog filma - ilustrativno je opisala Olivera skrivenu poruku prvog celuloidnog ostvarenja porodice Balašević, a Đorđe je otkrio kako je došao na ideju da svojoj tridesetogodišnjoj ćerki Jovani, za uspešno završen Fakultet dramskih umetnosti u Novom Sadu, pokloni glavnu ulogu u filmu.
- Rekao sam joj: sada imaš priliku da igraš i moraćeš da se dokažeš. Ukoliko ne uspeš, uvek mogu da ti otvorim kozmetički salon. Na sreću, Jovana ipak neće morati da se bavi kozmetičkim zanatom - u svom vrcavom stilu zaključio je ponosni otac, dok se lepa brineta, kroz suze nadovezala: - Nije mi bilo lako na snimanju filma. Naprotiv, bilo mi je izuzetno teško. Ovo je trenutak o kojem sam sanjala, a nisam ni slutila da će se dogoditi tako brzo. Često me pitaju kako to imam trideset godina, a i dalje živim sa roditeljima. Jednostavno ne bih mogla da zamislim život drugačije. Razmišljala sam i da budem svoj čovek, ali sada ne želim jer sa roditeljima svuda izlazim. To su moji najbliži prijatelji. Postoje i loše strane zajedničkog života, kao što je netrpeljivost i to što roditelji uvek misle da znaju bolje. Bez obzira na sve, roditelje smatram svojim najvećim darom i želim da sa njima provedem što više vremena.
Snagu za sve uspehe Balaševići crpe iz porodične harmonije, međusobne ljubavi i zajedničke snage koju usmeravaju ka uspehu. Podjednako uživaju u pozitivnoj energiji, ali i odgovaraju za postupke za koje su doneli odluke.
- Mi se dobro snalazimo, družimo i razumemo - priča dvadesetsedmogodišnja rediteljka Jelena - Veoma sam zadovoljna saradnjom sa tatom. Među prvima sam govorila da on mora da režira film, iako je bio skeptičan i plašio se da ne zna da radi taj posao. Mama je najstroža, a tako i treba da bude jer se mi umetnici često rasplinemo, producent je tu da nas opomene i prizemi. Svi smo bar jednom došli u konflikt sa našim producentom Oljom, koja je ipak bila krajnje pozitivna, zaključuje Jelena koju u porodici zovu još i Beba.
Osim premijere filma, porodicu Balašević uskoro očekuje još razloga za slavlje. Za njih pravi mali praznik predstavlja rođendan mama Olje koja će 29. aprila napuniti pedeset jednu, a koju iz godine u godinu suprug Đorđe iznenadi na maštovit i sasvim neočekivan način.
- Ipak ne mogu da nadmašim bilbord na kome sam napisao stih pre deset godina, kao i prošlogodišnje iznenađenje kada sam joj ispod prozora pevao pesmu na temu Baronice iz našeg filma. Olja taj datum uvek obeležava jer kao klinka nije imala uslove da slavi svoje rođendane. Imala je život kao iz drame Majka hrabrost i zbog toga rođendane slavi pompezno. U porodici se šalimo da zapravo slavimo prestanak njenog rođendana. Inače, gledali smo da sve stvari u porodici rešimo praktično, pa je tako Aleksin rođendan na našu godišnjicu braka - 7. maja i stoga nikako ne mogu da zaboravim kada sam se venčao. Godišnjicu ne slavimo jer se trudimo da nam svaki dan bude neki mali jubilej - kroz osmeh objašnjava slavni kantautor čija draga, sa kojom je u braku više od tri decenije, takođe voli da svojim najmilijima ispunjava kaprice.
- Volim da im priređujem iznenađenja, ali o tome ne govorim. Beba mi je najavila nešto specijalno za moj rođendan i rekla da ću se mnogo obradovati. Slutim već sada da će mi pokloniti statuu Oskara u vidu priveska za ključeve, jer se svakodnevno šalimo smišljajući govore koje ćemo održati kada budemo odlazili po nagradu u Kodak teatar, smeje se Olivera.
Olja i Đole punih trideset godina svoj odnos neguju iskrenošću, smatrajući, kako kažu, da brak nije probna vožnja bolida, već ozbiljna institucija. Uz to, priznaju da su ljubomorni jedno na drugo, ali i na svoj brak.
- Najgore je to što imam mladu ženu. Ali ona zapravo i nije toliko mlada, iako tako izgleda. Mi Bikovi u horoskopu imamo urođenu posesivnost i priznajem da mi je veoma stalo do nje, iako to možda ne ispoljavam dramatično, dok Olja reaguje temperamentnije - iskren je Đole koji ipak ne stvara lažnu sliku o svom odnosu sa voljenom ženom, priznavši da su kroz decenije zajedništva i oni imali trzavice.
- Za sve ove godine koliko smo zajedno, baš kao i svi parovi, i mi smo pre tri-četiri godine imali malu krizu. To je bilo na nivou inaćenja, durenja i potkusurivanja nekih starih problema. Ipak, smatram da imam jedan srećan i uređen život. Sve što sam dosad iskusio na sceni i nagrade i aplauzi - sve je to egotrip. Kada ostaneš sam - najbitnija je porodica.
Iako je Balaševićima ceo svet dom i često vreme provode na putovanjima, ni za šta ne bi menjali svoju porodičnu kuću u Novom Sadu. Raduju se svakom danu koji provode zajedno u prelepom dvorištu između dve kajsije gde su njihova deca odrasla. Ipak, šarmantna Olja sve češće razmišlja o trenutku kada će njeni mališani napustiti roditeljsko gnezdo.
- Razmišljam o njihovoj udaji od trenutka kada su mi u porodilištu rekli da sam rodila devojčice. O odlasku našeg šesnaestogodišnjeg Alekse ne mislim toliko, zato što su po prirodi stvari devojčice te koje napuštaju porodični dom. Volim kada mi je kuća puna ljudi, pa bih volela i da se one odsele, ali i da žive u istoj ulici - ističe Olja i dodaje kako je svojim devojčicama dala zanimljiv savet. - Rekla sam im da kada se udaju, nema više vraćanja kući. Ali zaista, ne u kontekstu da posle toga nećemo više govoriti, nego da se ne mešaju porodice. Sve više arbitara nas nažalost uvodi u lošu statistiku brakova koji se raspadaju. Ako ipak jednog dana odu i ne vrate se, mislim da ćemo svi biti srećniji. Družimo se i lepo nam je, ali udaja je ozbiljna stvar.
Kako svemu pristupaju zajedno, Olivera i Đorđe tako podržavaju i svoju decu prepoznajući njihove talente koje istinski podržavaju.
- Nisam strog prema svojoj deci. Uvek smo želeli da osluškujemo njihove talente i da ih s podrškom pratimo. Imaju opterećenje poznatog prezimena koje u nekim situacijama može da pomogne, ali mnogo više odmaže. Kada su bili u našem društvu, prema njima su svi pokazivali jednu vrstu snishodljivosti, a gde god da su se našli sami, uvek je bila prisutna po koja žaoka u stilu: vama će roditelji sve obezbediti. Mislim da je ova godina za njih, a samim tim i za mene, veoma uspešna jer su pokazali svojim radom da su prevazišli brojne predrasude. Godinama me već uspesi onih koje volim raduju više nego moji. Prelepo je što smo svi kompatibilni, što smo svi umetnici pa tako možemo jedni drugima da pomažemo. Uvek mi je porodica bila utočište i tvrđava iz koje sam napadao i iz koje sam se branio. Uz njihovu podršku uradio sam neke od najboljih stvari u životu.
Ksenija Konić
