Devet metara između automobila koji ga je dovezao i ulaza u studio gde se snima emisija Nikad nije kasno, Bora Đorđević (64) prešao je za devet minuta. Međutim, ovog puta problem nije bila diskus-hernija niti fraktura ruke ili noge, koje su jedno vreme bile Đorđevićeva nezgodna navika na koncertima.
Stvar je naprosto bila u tome što ga je svako ko se nalazio u krugu od sto metara zamolio za zajedničku fotografiju, autogram ili je hteo da mu kaže: Boro majstore, care, legendo.
Iako ovo isprva zvuči kao standardno podilaženje medijskim ličnostima, u slučaju frontmena Riblje čorbe tu nema govora o laskanju. Na pesmama ove grupe, koje su vremenom postale himna jednog vremena i nekoliko generacija, ne samo što su ljudi stasavali, upoznavali život, smejali se i plakali, već je reč o rokenrol mitu koji i danas puni koncertne prostore na svim meridijanima.
Jedina primedba koju masovna publika ima na bend jeste to što u set-listu od dva i po sata ne može da stane ni desetina njihovog opusa.
Kompletan intervju potražite u novom, 595. broju magazina Story, koji je u prodaji od petka, 10. februara.
Razgovarao: Igor Karanov