Kada je još kao učenik Prve gimnazije u Sarajevu osnovao svoj prvi bend Ševin orkestar 1981. godine, Saša Lošić Loša želeo je samo da svira i da se dobro zabavi. Dve godine kasnije nastao je Plavi orkestar, a on i dalje nije slutio da će postati jedna od najvećih jugoslovenskih zvezda. Međutim, simpatični momak sa kačketom naprečac je osvojio srca publike nakon što je objavljen njihov prvi album Soldatski bal koji je prodat u preko milion primeraka, a Beograđani još pamte njegov prvi veliki koncert na Tašmajdanu. Dvadeset pet godina kasnije, Loša priznanje da je imao ogromnu tremu pred koncert u Beogradskoj Areni 27. marta.
- Kada ne bi bilo treme, ne bi ni imalo smisla nastupati jer je ona znak da je nekome stalo do onoga što radi. Sećam se da smo prekidali turneje kada nam je ponestajalo treme jer ne vidim po čemu bi se čovek onda razlikovao od scenske opreme. Nije mala stvar svirati u Beogradu posle toliko godina - priznao je četrdesetpetogodišnji frontmen Plavog orkestra pred koncert i otkrio kako je nakon desetogodišnje pauze došlo do ponovnog okupljanja grupe.
- Pre godinu dana našli smo se svi potpuno spontano u jednoj kafani u Sarajevu i Ćera je predložio da se ponovo okupimo i odemo na zimovanje u jednu divnu kuću na Bjelašnici. Otišli smo, naložili kamin, ja sam doneo gitaru i neke pesme, a oni su kombijem dovukli bubnjeve... Tako smo počeli da pravimo novi album. Kada smo videli fotoreportere sa dugim objektivima kako nas šilje iz daljine kroz mutno staklo te planinske kuće, to nam je bio jedan od znakova da je sve počelo. Nas četvorica nismo bogzna kakvi muzičari, ali kada zajedno proizvodimo buku onda se stvori neka iracionalna energija koja se prenese na dvoranu. Tada smo bolji od ostalih - istakao je večiti mladić jugoslovenske scene. Iako je neslućenu popularnost stekao hitovima Suada, Bolje biti pijan nego star, Sava tiho teče i Zelene su bile oči te, Lošić nikada nije želeo da živi životom zvezde.
- Mene zaista nikako ne fascinira to što sam javna osoba, što se pojavljujem u novinama ili me ljudi vide na televiziji. Nekada mi se čini da sam kao poštar, odem do ormara, uzmem svoju kapu i idem da delim pisma. Ali, primetio sam da što više bežim i povlačim se u izolaciju, to je ljudima zanimljivije. To je perpetuum mobile. Deset godina sam radio na filmu i u teatru upravo zato što sam želeo da uživam u luksuzu drugog plana i da počnem neki novi život. Ali, onda osetiš da si fizički navučen na scenu i opet poletiš. Ipak, nikada nisam znao da se ponašam po pravilima estrade jer nisam želeo da mi drugi ljudi gledaju kuću ili da me se slikaju sa porodicom. Nemam tigrasti nameštaj u dnevnoj sobi i ne dolazim privatnim avionom na promociju. Ja sam razočaravajuće normalan čovek jer jedva čekam da se reflektori ugase i da burni javni život zamenim običnom svakodnevicom. Moj životni prioritet je da nađem unutrašnji mir i harmoniju jer je to jedna od najznačajnijih stvari za sreću - tvrdi harizmatični muzičar koji već deset godina uživa u iskrenoj ljubavi sa deceniju mlađom slovenačkom novinarkom Špelom Možinom, s kojom uskoro planira da stane pred oltar. Ipak, kaže da njegova voljena neće biti na njegovom koncertu u Beogradu.
- Špela i ja nemamo dovoljno vremena ni da se vidimo, a ne mogu ni da joj se posvetim koliko bih želeo. Bežimo jedno od drugog da nas ne bi fotografisali zajedno, tako da je za nju pojavljivanje na mojim koncertima besmisleno. Ipak, ja uvek ostajem začuđen kako je jedna mala grupa iz Lenjinove ulice u Sarajevu, koja je imala ironičan odnos prema stvarnosti, postala deo velike i opštenarodne kulture. Mene ne zanima mesto u istoriji savremene pop i rok muzike, već mi je drago što smo ostali u srcima ljudi sve ove godine - završava Loša.
Jelena Kulović
