Iako neguju iskren odnos prepun poverenja i razumevanja, kada zajedno sarađuju, čuveni glumac Petar Kralj i njegova ćerka, rediteljka Milica Kralj, prevashodno su kolege koje se međusobno poštuju i uvažavaju. I kada je nedavno rešila da režira predstavu Rekvijem - Negde između Pariza i Šangaja pisca Hanoka Levina postavljenu na sceni Beogradskog dramskog pozorišta zbog obeležavanja sto pedeset godina od smrti Antona Pavloviča Čehova čije su tri priče inspirisale ovaj komad, Milica je odlučila da glavnu ulogu poveri svom šezdesetdevetogodišnjem ocu. Iako odavno ne broje zajedničke projekte, slavni tata i njegova naslednica uživali su u radu na novom komadu.
- Predstava je neka vrsta bajke za odrasle, ali i istinita, tužna i pri tom ne bez nade, a kroz priču o smrti, komad otvara pitanje čarolije života. Bez obzira na sve nesreće, nemaštinu i haos, na nama je da u svakom danu, drugom čoveku ili kišnom jutru nađemo nešto lepo - priča Milica, koja je rođena u Petrovom prvom braku sa koleginicom Ljiljanom Gazdić, od koje se posle skoro tri decenije zajedničkog života razveo 2000. godine. Talentovana rediteljka prvi put je sa ocem sarađivala na svojoj diplomskoj predstavi, kada je Petar zarad njenog uspeha za samo jedno veče morao da nauči tekst.
- Smatram da na sceni ne važe ni familijarni, a ni prijateljski odnosi. Sa Perom sarađujem kao s velikim glumcem i kao reditelj imam čast da mi bude u glumačkoj podeli, a probe s njim, kao i predstave u kojima ga gledam, za mene su dragocene jer su ga i kolege svojevremeno proglasile za najboljeg partnera. Nikada ne ističe sebe, uvek je otvoren prema saradnicima na sceni, gleda ih u oči i pažljivo sluša – hvali svoga tatu perspektivna umetnica koja je još u detinjstvu izabrala svoj životni poziv uz Petrovu maksimalnu podršku. Legendarni glumac oduvek je svojoj ćerki ispunjavao sve želje, a dok su nekada zajedno igrali tenis, danas im je glavni ritual iskreni razgovor.
- Nisam je nikad odbio i prema njoj sam lakodajka. Ali, nije mi ni nudila ništa besmisleno – ističe Petar koji, iako neretko kasni na probe, nikada ne dobija prekorne kritike od svoje ćerke.
- Navikla sam da kasni, ali zato kada smo na sceni, on samo radi i ne troši vreme na priče koje ne vode u rezultat. Na kraju ispadne potpuno nevažno da li je i koliko zakasnio na početak probe – priznaje Milica koja se nakon završetka gimnazije dvoumila da na Fakultetu dramskih umetnosti izabere odsek glume, ali se nakon prvog neuspeha opredelila za režiju.
- Sigurno nije došla na ideju da upiše glumu gledajući svakodnevno roditelje glumce po kući, nego možda sedeći u krilu šaptača u Beogradskom dramskom pozorištu ili gledajući predstave u Ateljeu 212 u krilu inspicijenta Olge Stojković. Sve je u budžacima pored scene. Njeno saopštenje posle odličnih ocena u školi da će ići na prijemni za glumu i kako ne dolazi u obzir da čujem šta je spremila, bilo je iznenađenje. Sada se tim njenim postupkom ponosim – iskren je Petar.
- Na prijemnom ispitu za glumu, shvatila sam da bih tim izborom bila nesrećna, a na svu sreću ni komisiji nije palo na pamet da o meni razmišlja kao o mogućem kandidatu. Ali, taj pokušaj pomogao mi je da se, pre svega, oslobodim sama prema sebi. Ljubav prema pozorištu i glumcima odvela me je sledeće godine na režiju – nadovezuje se Milica, kojoj je otac tokom odrastanja bio potpuno posvećen, pa ju je savetovao i vaspitavao, a kako ona kaže, i danas to čini.
- Prihvatila je samo jedan savet i mislim da je taj bitan: nema igranja dok se ne završe školski zadaci. A zapravo je stizala da se rasterećeno igra. Imam neograničeno poverenje u njene kriterijume. U osnovi našeg odnosa je poverenje – priča Petar, sa čim se slaže i njegova naslednica.
- Pera je uvek insistirao da mi bude prijatelj i on to jeste. A kao što je u svakom prijateljstvu poverenje važno, tako se i ja trudim da ga ne izigram – otkriva rediteljka.
Ksenija Konić
