Nakon što je prošle godine u martu boravila sa celom porodicom na Baliju, dizajnerka enterijera i vlasnica kompanije Lorca Design Elena Karaman Karić (43) i ove zime odlučila je da uživa na ovom prelepom indonežanskom ostrvu. Ipak, ona i njen suprug Jugoslav Karić (36) sada su rešili da romantični odmor provedu udvoje.
Sreća nikada ne izlazi iz mode, napisala je atraktivna brineta na svom Instagram profilu ispod fotografije na kojoj zaljubljeno pleše sa voljenim suprugom. S obzirom na to da njih dvoje najviše vole da vreme provode zajedno, a putovanja su im oboma pasija, prošle godine posetili su Butan, zemlju kojoj je najvažnija sreća njenih stanovnika.
- Kada boravite u budističkoj zemlji čiji je moto Porast nacionalne sreće, onda morate da se vratite oplemenjeni. Butan je duhovno moćno mesto gde više nego bilo gde osvestim činjenicu da niko od nas ne predstavlja skup nasumičnih događaja i okolnosti koje nam se dešavaju duž našeg životnog puta, već smo ono što biramo da budemo. Tamo naročito osećam da sam sjedinjena sa prirodom i da ona, kako je govorio Šekspir, ima najlepšu muziku za one koji žele da je čuju. Bilo je to veoma inspirativno putovanje – rekla je ranije dizajnerka ističući da je Istok oduvek bio u sferi njenog interesovanja i tom prilikom otkrila da joj veoma prija što je joga sastavni deo njenog života.
- Aštanga joga značajno je promenila moju svakodnevicu, otvorila mi je nove puteve i načine razmišljanja. Najvažnije što sam shvatila jeste to da njena suština nije da se savijete i dotaknete prste, već ono što spoznate na tom putu dok se spuštate. Naučila sam da budem strpljiva i fleksibilna, ali ne samo u fizičkom smislu, već pre svega na umnom i duhovnom nivou.
Iako je pre nekoliko meseci bila u centru medijskih natpisa kada se spekulisalo o njenoj navodnoj vezi sa Marijom Šerifović, Elena nije želela da se oglašava. O svom privatnom životu retko je govorila, ali kada je to činila, uvek je bila iskrena.
- Kada ste s nekim 15 godina, logično je da vaša zajednica ima uspona i padova. Iako izgleda savršeno, jer je u tuđem dvorištu trava uvek zelenija, naš brak daleko je od idealnog, ali u tome i jeste njegova čar. Možda je najznačajnije za njegov opstanak to što smo mnogo vremena provodili razdvojeno. U suprotnom, neko bi nekoga odavno zadavio (smeh). Šalu na stranu, dajemo jedno drugom prostor koji je svakom neophodan. Pretpostavljam da svaki čovek ima potrebu za periodičnom osamom, za svojim ličnim traganjima koja imaju veze samo s nama samima. Sada već sasvim izvesno mogu reći da se nesebično volimo. Kada želiš da onaj koga voliš bude srećan, čak i ako ti nisi deo nje, tog nekog plana, putovanja ili saznanja, to je nesebična ljubav – ona u kojoj imaš potrebu da daš, a ne da uzmeš bilo koju emociju, kada ne želiš da budeš druga polovina nečije duše, već neko ko će ga iznova podsećati na to da je već celovit, kompletan i savršen. To je osećaj kojim mene moj muž pothranjuje, a koji sam konačno naučila i da dam zauzvrat. Uzgred, meni je Jugoslav i dalje najzgodniji dasa u prostoriji gde god da se nađemo, čak i posle 15 godina (smeh).
