Makedonska pevačica Esma Redžepova tri nedelje ranije primljena je u jednu skopsku bolnicu, u teškom zdravstvenom stanju. Nakon velikih bitaka koje je dobila u životu, ovu najvažniju ipak je izgubila. Iako su prognoze u početku bile sasvim dobre, preminula je u nedelju, 11. decembra izjutra, zbog komplikacija prouzrokovanih neizlečenom bronhopneumonijom.
Esma je oduvek otvoreno govorila o mnogim stvarima iz svog privatnog života, ali izbegavala je da priča o bolesti. Radila je i pravila velike planove za narednu godinu, kada je trebalo da obeleži šest decenija rada velikim koncertima u glavnim gradovima država nekadašnje Jugoslavije. Uprkos njenom opštem zdravstvenom stanju, Esma je bila veliki borac. Bez obzira na to da li je reč o brojnoj publici ili velikoj porodici kojoj je bila veoma posvećena, nije se štedela. Sa svojim suprugom Stevom Teodosijevskim usvojila je i odgajila čak četrdeset osmoro dece, od kojih samo jednu ćerku. Svi su krenuli njihovim stopama i postali vrsni muzičari koji su pratili Esmu na nastupima i prenosili emocije na publiku. Živela je od muzike i za nju do poslednjeg atoma snage. Brinući o svima kojima je pomoć potrebna, često je zanemarivala sebe i zdravlje stavljala u drugi plan. Nesebično se davala, a svojim humanitarnim delima usrećila je mnoge porodice i promenila njihove živote. I po tome će, jednako kao po muzici, ostati upamćena od svih onih koji su dobili drugu priliku za sreću zahvaljujući ovoj umetnici velikog srca sa Balkana.
ŽRTVA DISKRIMINACIJE
Kao jedno od šestoro dece, ova makedonska pevačica romskog porekla, koja je rođena 8. avgusta u Skoplju, od najranijeg detinjstva doživljavala je razne oblike diskriminacije. Delila je sudbinu mnogih mališana, koji su zbog svoje različitosti trpeli vršnjačko nasilje.
- Još kao dete, kad sam krenula u školu, osetila sam da sam različita, jer su me vršnjaci već prvi dan nazvali Cigankom. Nijedna devojčica nije htela da sedi sa mnom u klupi. Onda se javio jedan dečak koji je rekao da njemu to ne smeta i za nagradu od učiteljice premešteni smo u prvu klupu. To je kratko trajalo i ubrzo su me prihvatili svi u razredu – izjavila je Esma za Story i dodala:
- Nije bilo lako odrastati u porodici sa šestoro dece i ocem invalidom. Odmalena su nas učili da radimo, da budemo skromni i da se zadovoljimo malim stvarima – objasnila je diva romske muzike.
Još od najranijeg detinjstva želela je da se izbori za sebe, ali i za svoju porodicu koja je živela u teškim uslovima. Kao jedno od šestoro dece, odlučila je da na sebe preuzme najveće breme: već kao jedanaestogodišnjakinja počela je karijeru pod okriljem Steve Teodosijevskog, koji joj je 12 godina kasnije postao suprug.
SUSRET KOJI JE PROMENIO SVE
Još kao tinejdžerka Esma je svojim radom pomagala porodici, u čemu je imala svesrdnu podršku makedonskog muzičara Steve Teodosijevskog, koji ju je oblikovao kao umetnicu, a kasnije i ženu. Devetogodišnja Esma i njen brat prvo su bili članovi folklornog društva, gde se suočila sa sopstvenim muzičkim talentom koji je nastavila da neguje i razvija. Dve godine kasnije nastupila je na školskom takmičenju talenata za Radio Skoplje i otpevala numeru Čaje šukarije. Osvojila je prvo mesto i ušla u istoriju muzike kao prva Romkinja s ovih prostora koja je zapevala na maternjem jeziku. Nakon ovog trijumfa, otvorila su joj se vrata muzičkog sveta. Njen talenat na takmičenju posmatrao je i Stevo, koji je tada bio harmonikaš i šef orkestra. Oduševljen glasom i energijom mlade umetnice, zatražio je dozvolu od njenih roditelja da Esma s njegovim orkestrom nastupa na turneji. Ovaj poziv bio je njena karta za uspeh. Osim što joj je bio mentor, on je vremenom postao i njen prijatelj, uprkos razlici od 22 godine. S obzirom na to da je pevačicina starija sestra već nastupala po lokalima, Esmini roditelji nisu želeli da i ona krene tim putem. U romskoj kulturi tog vremena i podneblja smatralo se sramotnim da neudata devojka ima takvu karijeru. Ipak, ona nije dozvolila da je bilo šta sputa na putu ka ostvarenju zacrtanih ciljeva. Muziku je osećala svakim delom svoga tela i živela za nju. Tokom karijere imala je oko 12.000 solističkih koncerata, od kojih je trećina bila humanitarnog karaktera. Redžepova je snimila 15 albuma za domaće i svetske producentske kuće i 108 singlova, a njen talenat zasijao je i na filmu. Svetsku muzičku scenu osvojila je još kao veoma mlada. Pevala je velikim državnicima tog vremena poput Josipa Broza Tita, Sadama Huseina, Moamera el Gadafija, kao i mnogim drugim važnim ličnostima svetskog renomea.
ZABRANJENA VEZA
Vreme provedeno na turnejama učinilo je da se Esma i Stevo veoma zbliže, a energija i emocije sa scene, ubrzo su prenete i van okvira muzike. Ispostavilo se da je ljubav koja se među njima rodila, upravo ona za ceo život.
- Steva me je prosio od 18. pa sve do 23. godine, a ja sam potajno volela drugog čoveka. Na kraju sam se udala za njega. Otac nije doživeo da me vidi kao nevestu, ali zato su moja braća i sestre, kao i majka, bili na mom venčanju – rekla je Esma u jednom intervjuu.
Njihova ljubav nije naišla na odobravanje javnosti u Makedoniji jer se u to vreme nije blagonaklono gledalo na mešovite veze između Makedonaca i Roma. Zbog velikog pritiska javnosti, početkom 1960. preselili su se u Beograd, gde su se osam godina kasnije i venčali. Skoro tri decenije živeli su u Srbiji, da bi se kasnije ponovo vratili u Skoplje. S obzirom na to da je i sam živeo za muziku, Stevo je bio protiv toga da Esma zatrudni i rodi decu, smatrajući da bi je to odvojilo od scene. Ipak, zajedno su odgajili 47. sinova i jednu ćerku kojima su pružili srećno detinjstvo.
- Nas dvoje godinama smo radili zajedno pre nego što smo se venčali, tako da je Stevo ujedno bio moj mentor i profesor. Na planu muzike, stvorio me je kao umetnicu mnogo pre braka – pričala je pevačica za Story.
Snažnu ljubav gajili su do 1997. kada je Stevo preminuo u 72. godini. Velika bol koju je osećala, navela je Esmu da samo godinu dana kasnije spakuje kofere i uputi se u Ameriku. Ipak, sve do poslednjeg dana života nije prestajala da misli na svoju veliku ljubav.
- Moj muž i ja bili smo vezani i na profesionalnom planu. Setim ga se kad god otpevam njegovu pesmu ili se spremam za neko putovanje i to nadopunjavanje učinilo je da naša ljubav ostane večna – govorila je Esma.
NA VRHU SVETA
Nakon što je glasom osvojila publiku širom sveta, poznata umetnica svoj talenat pokazala je i na filmskom platnu. Debitantsku ulogu imala je 1962. godine u crno-belom filmu Krst Rakoc u režiji Živka Ristića. Scenarista Dušan Savković uloge je dodelio nekim od najpoznatijih jugoslovenskih glumaca poput Velimira Bate Živojinovića, Dušana Antonijevića i Tamare Miletić, a rame uz rame s njima stala je i Esma. Ona je izvela nekoliko numera, koje je kasnije uvrstila u svoj naredni album. Devet godina kasnije zaigrala je u filmu Jugovizija, u kojem je igrala sebe. Početkom 21. veka pevačica nastavlja filmsku karijeru i snima čak četiri dokumentarca: Im Herzen des Lichts – Die Nacht der Primadonnen, When the Road Bend: Tales of a Gypsy Caravan, Roman Soul i poslednji u nizu, 2009. godine, Balkan Soul & Gypsy Blues.
Esma Redžepova može se pohvaliti brojnim priznanjima koja je dobila tokom karijere. Zbog raskošnog glasa i borbe za romsku kulturu, 1976. godine dobila je titulu kraljice romske muzike. U Skoplju joj je 1992. dodeljena nagrada 13. novembar, a tri godine kasnije još jedno priznanje: Award Prima Donna of European Singing. Bila je jedini izvođač narodne muzike koji je dobio ovo prestižno priznanje. Norveška akademija književnosti i slobode izražavanja 2005. godine dodelila je Esmi nagradu za borbu za romska prava. Pre tri godine, rodna Makedonija proglasila ju je umetnicom od nacionalnog značaja, a makedonsko Ministarstvo kulture nedavno je objavilo i njenu monografiju.
OBILJE OSEĆANJA
Odrastanje u siromaštvu imalo je veliki uticaj na balkansku muzičku zvezdu. Zahvaljujući pomoći koju je u detinjstvu dobijala, Redžepova je imala bolje uslove za život. Sreću koju je osetila kada joj je pružena podrška, dobro je upamtila i još tada zaklela se da će tokom života njena misija biti da pomaže svima koji su proživeli njenu sudbinu.
- Kad sam bila u prvom razredu osnovne škole, od Crvenog krsta dobila sam kapu i šal presrećna što je i meni neko nešto poklonio. Tada sam rekla da ću, ako nekad budem imala više nego što mi je potrebno, to podeliti s onima koji nemaju. Možda se baš u to vreme rodila moja želja za humanošću – nedavno je rekla Esma za Story.
Pevačica je materijalno i emotivno pomagala napuštenoj deci, ali i onoj iz najnižih slojeva društva. Finansirala im je školovanje, omogućila da se razviju u obrazovane i uspešne ljude. Esma se nikada nije javno hvalila svojim humanim delima, ali svi oni kojima je pomogla, nesebično i iskreno uvek su javno isticali njenu dobrotu. Zbog svog rada uspela je da u Makedoniji podigne svest o stanju Roma i postigne veliki uspeh kada su oni u makedonskom Ustavu uvršćeni kao narod. Ipak, jedna od želja ostala joj je neispunjena.
Čitav Balkan u suzama: Sahranjena Esma Redžepova (FOTO)
- Mog Stevu najviše je vuklo da se vratimo u Makedoniju, jer je želeo da tamo izgradimo dom humanosti i muzej muzike, gde će biti prikazano sve što smo zajedno stvarali 40 godina. Otvoriću ih ove ili sledeće godine. U domu će se održavati humanitarni događaji, a u muzeju će biti naša priznanja i pokloni koje sam dobila od najvećih svetskih državnika. Mislim da bi narod to trebalo da vidi – rekla je Esma početkom proleća.
TIHI ODLAZAK
Iako je mesecima imala problema sa zdravljem, Esma nije želela da uspori tempo. Zdravstvene tegobe sa disajnim organima koje su je mučile, jer ih nije izlečila do kraja, upravo su je dovele do toga da krajem novembra ponovo bude primljena u bolnicu i operisana. Dve nedelje kasnije izgubila je poslednju bitku. Brojne javne ličnosti izrazile su putem društvenih mreža žaljenje zbog Esminog odlaska, uz zahvalnost zbog svega što je uradila. Dan nakon što je preminula, u Makedoniji je održana komemoracija, a dva sata kasnije sahranjena je na gradskom groblju Butel. Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, prijatelji i kolege upisali su se u knjigu žalosti. Gradonačelnik Skoplja Koce Trajanovski i ministar kulture Elizabeta Kančevska Milevska održali su govor u čast preminule kraljice romske muzike. Podredivši život drugima, nesebično je delila svoju ljubav i talenat. Otišla je tiho, ali njena muzika i dela večno će ostati zapisana i glasno odzvanjati.
