Devetnaestogodišnji pobednik muzičkog takmičenja Zvezde Granda, Darko Lazić, uporedo sa blagodetima koje mu je donela popularnost, osetio je i mračnu stranu svog trijumfa. Mladi pevač je sa njemu nepoznatog broja telefona prvu SMS poruku intimne sadržine, dobio još dok se takmičio za plasman u finale poznate manifestacije, ali nije ni naslutio kako će posle naizgled bezopasne izjave ljubavi postati žrtva sumanute progoniteljke. Anonimna obožavateljka koja mu je iz dana u dan putem SMS poruka objašnjavala kako između njih postoje iskrene emocije, te da su suđeni jedno drugom, najpre je Darku bila simpatična u nastojanju da mu skrene pažnju na sebe, ali pošto njeno uznemiravanje nije prestajalo nego postajalo sve češće, situacija je za njega postala veoma neprijatna. Iako je na početku neretko odgovarao na poruke i šalio se s anonimnom devojkom, u trenutku kada je shvatila da je pevač tretira samo kao upornu obožavateljku, ljubav se pretvorila u mržnju i bes, pa je Darko počeo da se brine, kako za sebe, tako i za svoje najbliže.
- Još dok je trajalo takmičenje tokom prošle godine, počeo sam da dobijam poruke od brojnih devojaka, ali jedna dama je bila najupornija. Prvo sam sve posmatrao kao šalu jer mi je ta devojka slala poruke kakve bi mogla da šalje samo svom dečku, ali ubrzo sam shvatio da nešto nije u redu. Kako se takmičenje približavalo kraju, zvala me je i po četiristo puta dnevno, a kada sam prestao da joj odgovaram i na pozive i na poruke, počela je da uznemirava i moju porodicu – priča Darko koji je ne mnogo kasnije saznao da je reč o devojci koja je na isti način uznemiravala njegovog kolegu Dušana Svilara, sve dok ga on nije smenio na mestu pobednika Zvezda Granda.
- Ona je svake nedelje dolazila da navija za mene i tako upoznala moje drugove, koji su joj iznova davali moj broj telefona pošto im je govorila kako hoće da mi pomogne da dođem do pobede. Posle određenog vremena, u fiksni telefon ugradio sam aparat za identifikaciju poziva jer je u to vreme često pretila mojim roditeljima. Tako sam saznao kako se zove, kao i da je poreklom iz Niša. Ali, mislio sam da će sve to prestati i da će se pojaviti neko ko će joj biti više zanimljiv, zbog čega sam odlagao trenutak da slučaj prijavim policiji. Ipak, kada su se jednog jutra u mojoj ulici u Brestaču pojavila kola hitne pomoći i dežurni doktor rekao da je na mojoj adresi prijavljen smrtni slučaj i kako je telo u mojoj kući, shvatio sam da je preterala. Uvideo sam kako to ne mogu da rešim sam i da me bez obzira na ignorisanje neće ostaviti na miru, pa sam je prijavio nadležnim organima. Međutim, ni oni ne mogu da mi pomognu jer je ona psihijatrijski slučaj i pred sudom ne može da odgovara za svoje postupke. Posle godinu i po dana agonije, ostaje mi samo da se molim kako će se sve ovo završiti da bi moji roditelji i ja konačno mogli da nastavimo normalan život – iskren je ovaj devetnaestogodišnjak.
Aleksandra Dimitrijević
