Na današnji dan rođen je Danilo Lazović, legenda glumišta.
Početak karijere
Filmski debi imao je u ostvarenju Vrhovi Zelengore, a onda su se samo nizale brojne uloge u značajnim delima jugoslovenske kinematografije, kao što su Laf u srcu, Poslednji krug u Monci, Tri karte za Holivud... Jedna od najupečatljivijih uloga jeste ona u TV drami Portret Ilije Pevca, gde je glumio i s Ljiljanom Dragutinović koja je bila njegov porodični prijatelj.
Publiku širom regiona osvojio je svojim ulogama u televizijskim ostvarenjima, od kojih su najznačajnije one u serijama Siniše Pavića, kao što su Čerčil u Porodičnom blagu i Šćepan Šćekić u Srećnim ljudima.
Lik Šćepana Šćekića zabava je na zadatu temu mog strica Dušana, svojevrsni omaž njemu. On to apsolutno zaslužuje jer je duhovitiji od mene i veći zabavljač od svega što sam prikazao na malom ekranu. To je više od mentaliteta. Lik Šćepana je dokaz da narod ima neodoljivu potrebu za zabavom", govorio je svojevremeno Lazović, dobitnik Sterijine nagrade i statuete Ćuran.
Važio je za patrijarhalnog i konzervativnog čoveka koji neguje porodične vrednosti. Presudnu ulogu na Danilov život imala je jedna poseta Zlataru, gde je učestvovao na radničkim igrama u organizaciji FAP-a. Tada su na ovu planinu sa Cetinja došli i članovi kulturno-umetničkog društva iz ovog kraja.
Kada je iz autobusa izlazila lepa Cetinjanka Branka Milošević, Danilo je šaleći se sa svojim drugarima prokomentarisao: "E, nju ću da oženim!" Nije ni slutio da će nakon upoznavanja sa Brankom početkom osamdesetih godina prošlog veka to i učiniti. Nije bilo potrebno mnogo vremena da se između ovo dvoje mladih ljudi rodi ljubav koju su i krunisali venčanjem u Beogradu. Srećni mladenci zajedno su delili san o velikoj porodici, koji su i ostvarili dobivši ćerke Jelenu i Milenu i sinove Vuka i Miloša.
Knez Aleksandar Karađorđević: Odlazak poslednjeg viteza
Danilo se oduvek trudio da svojoj deci bude uzor i usadi im moralna načela kojima će se voditi u životu. Nije im dozvoljavao da žive nauštrb njegovog imena i slave, već ih je učio da se sami izbore za svoj dinar i parče hleba. Najlepši porodični rituali bili su mu kad kraj ognjišta okupi svoju porodicu, a njihova druženja uvek su započinjala ili završavala recitovanjem stihova poznatih srpskih narodnih pesama.
Moj otac bio je patrijarhalan i konzervativan, želeo je da od nas napravi dobre ljude. Nadam se da je u tome i uspeo. Vaspitavao nas je u duhu prave srpske porodice, gde se zna ko je ko i šta ko radi, kao i da je ljubav prema Bogu osnov svega. On nam je bio uzor u svemu". otkrila je pre nekoliko godina Danilova najstarija ćerka Jelena.
