Jedna od najtalentovanijih pevačica svih vremena, nekrunisana kraljica hipi pokreta i mračna ikona opijata i alkoholizma, bila je toliko ružna u detinjstvu da su je ruganjem isterali iz škole, grada i države Teksas, što ju je kasnije učinilo nikad do kraja ostvarenom tragačicom za iskrenim osećanjima, ljubavlju i srećom koja joj nije bila suđena
Možda najupečatljivija članica tragičnog kluba 27, poročnih sprintera koje dugoprugaške discipline poput života nisu preterano interesovale, već su izgoreli u slavi do svoje dvadeset sedme godine, bila je, uz Hendriksa, Morisona i Dina, Dženis Džoplin. Preminula je u noći između 3. i 4. oktobra pre 48 godina, ali njen apsolutno neponovljivi vokal i besmrtni hitovi kao što su Piece of My Heart, Mercedes Benz, Cry Baby ili neverovatne interpretacije Summertime i Me and Bobby McGee promenili istoriju muzike i uveli je u večnost.
Ova rođena Teksašanka iz Port Artura, isprva se činilo, ničim nije bila predodređena da ispiše tragično poglavlje rok istorije. Izuzev svojim neverovatnim darom koji će se pokazati tek godinama kasnije. Njena majka bila je zaposlena u administraciji na koledžu, a otac je radio kao inženjer u ogromnoj naftnoj kompaniji Teksako. Bila je, kako se to često kaže, rođena ako ne sa zlatnom, a ono barem sa srebrnom kašikom. Imala je mlađeg brata Majkla i sestru Loru. Porodica je pripadala Hristovoj crkvi.
Ipak, još dok je bila u ranom tinejdžerskom uzrastu, roditelji su primetili da je njihovom detetu potrebno više pažnje nego njenim ostalim vršnjacima. Bavila se slikarstvom, družila se uglavnom sa buntovnicima, a interesovale su je pretežno nekonvencionalne stvari.
- Bila sam naopaka. Čitala sam, slikala, mislila i nisam mrzela crnce – pričala je kasnije Dženis.
Njena izopštenost iz školskog stada posebno je došla do izražaja u pubertetu, kad se naglo ugojila, a koža joj je toliko buknula da su joj bile potrebne hirurške intervencije. Vršnjaci su je najčešće zvali svinja, nakaza, crnoljubac ili jeziva.
Završila je srednju školu 1960. godine, a onda studirala na koledžu Lamar u Bomontu, zatim na Univerzitetu u Ostinu da bi na kraju napustila školovanje. Ipak, tokom boravka na koledžu, privukla je pažnju fakultetskog časopisa koji je objavio tekst o njoj pod naslovom Ona se usuđuje da bude drugačija, a ispod ovoga u prvim redovima pisalo je: Ona hoda bosa kad joj je do toga, nosi leviske zato što joj je u njima udobnije i uvek sa sobom ima malu citru da bi, u slučaju da se ukaže potreba da počne da peva, odmah to uradila. Njeno ime je Dženis Džoplin.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
Južnjačka uteha
Negujući svoj buntovnički duh, Dženis se, s jedne strane, ugledala na velike heroine bluza, a s druge, na dekadentne bit pesnike. Napustila je Teksas 1963. godine, a kasnije je to objasnila rečenicom: Zato što mi je glava bila na sasvim drugom mestu. Neposredno pre toga datirana je njena prva snimljena pesma, na magnetofonu kod prijatelja u kući, pod nazivom koji se kasnije ispostavio kao prilično snažna ironija sudbine: Kakvo dobro piće može doneti. A onda se odselila u San Francisko i počela ozbiljno da se bavi muzikom. Problem je bio samo u tome što je počela i ozbiljno da se drogira.
Prva celina koju je snimila, a da bi se mogla tretirati kao album, bili su bluz standardi koje je izvela sa gitaristom Džormom Kaukonenom, a posebnu pažnju privlačio je zvuk pisaće mašine u pozadini, koji je proizvodila Džormova žena, što je bila igra sa nazivom pesme, a kasnije i čitavog albuma – Typewriter Talk, odnosno Typewriter Tape. Ovaj snimak privukao je pažnju, ali privuklo je i Dženisino ponašanje. Naime, osim heroina, koji je povremeno koristila, pevačica je skoro neprekidno bila pijana – omiljeno piće bio joj je burbon južnjačka uteha – a poigravala se i s drugim psihoaktivnim supstancama, pa je ostala nesrećno ubeležena kao prva javna ličnost na metamfetaminu. Na kraju, zbog njega je toliko smršala da su je zvali Skelet, pa ju je prijatelj nagovorio da se vrati u Teksas kako bi se skinula.
Vrativši se kući u Port Artur 1965, Dženis je umnogome promenila svoje navike. Izbegavala je drogu, nosila punđu, upisala se na studije antropologije, nastupala sama uz gitaru, pa se čak i verila. Njen izabranik bio je Piter de Blank, koji je radio u tada perspektivnom IBM-u. Zaprosio ju je odeven u plavo svileno odelo, na staromodan način, tražeći od Dženisinog oca ruku kćeri. Majka je, presrećna, počela da planira venčanje, ali veridba je ubrzo raskinuta zbog Piterovih prečestih poslovnih putovanja.
Dženis je u to vreme upoznala članove grupe koja će obeležiti njen život – Big Brother and the Holding Company. Njihov tadašnji promoter Čet Helms, koji je Džoplinovu slušao u Teksasu, nagovorio ju je preko zajedničkog prijatelja da dođe u Kaliforniju. Prvi zajednički nastup imali su u dvorani Avalon u San Francisku 4. juna 1966. godine. Niko nije ni slutio da će naredne četiri godine, zapravo, biti čitav Dženisin život.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
Slava i heroin
Nije prošlo ni godinu dana, a hipi pokret širom sveta bio je oduševljen neverovatnim glasom Dženis Džoplin. Već 1967, nakon spektakularnog nastupa na festivalu u Montereju, grupa je snimila album koji je doživeo veliki uspeh, prvenstveno zahvaljujući numerama u kojima je Dženis pevala glavni vokal. Bend je promenio menadžera prešavši u ruke iskusnog Alberta Grosmana. Nastupi su bivali sve skuplji i veći, a na kraju te godine grupa je u Njujorku nastupila pored tada već slavnog Džimija Hendriksa, Badija Gaja, Pola Baterfilda i brojnih drugih zvezda. Iz toga je prirodno sledila tadašnja standardna američka kapija slave – gostovanje u emisiji kod Dika Kaveta. Nažalost, traka s tim prvim pojavljivanjem Dženis Džoplin u ovom šou-programu obrisana je nemarom osoblja, ali sva naredna ostala su zabeležena. Uskoro su snimili i drugi album na kom je Dženis imala glavnu ulogu, a bend ju je samo pratio. Njen glas zvanično je proglašen talentom koji ne poznaje granice.
Naravno, kako obično biva u šou-biznisu, pojedini stručnjaci, kritičari i teoretičari tvrdili su da bi Džoplinova svoj maksimum dostigla bez Big Bother and the Holding Company benda. Kad se tome pridodaju neizbežne nesuglasice među saradnicima koji praktično sve vreme provode zajedno, nije čudno što je na samom kraju 1968. godine Dženis održala oproštajni koncert sa ovom grupom i osnovala sopstvenu, pod nazivom Kozmic Blues Band. U ovoj fazi slava i uspesi Džoplinove bili su u uzlaznoj putanji, ali to je, nažalost, bilo praćeno korišćenjem heroina, za koji je u tom trenutku dnevno izdvajala oko dvesta dolara. Napori njenog tadašnjeg producenta Gabrijela Meklera da je drži podalje od psihoaktivnih supstanci, bili su uzaludni.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
Glad za ljubavlju
Ljubavni život Dženis Džoplin, iako je uvek nad sobom imao senku katastrofe, bio je prilično bogat ili je, barem, uključivao dosta ljudi – uglavnom momke, ali i poneku devojku. I nije preterano iznenađujuće to što je Dženis koju su, po sopstvenim rečima, ruganjem isterali iz škole, grada i države zbog viška kilograma i užasne kože koja je buknula u pubertetu, kasnije, kad je dostigla slavu i bogatstvo, morala da se ljubi sa svakim ko joj se iole dopao. U biografiji njenog savremenika, takođe člana kluba 27, pevača, pesnika i seks-simbola Džima Morisona, stoji da su se sreli na jednoj žurci i da je vazduh među njima mogao da se seče motornom testerom. Međutim, ishod ovog susreta bio je krajnje neočekivan. Barem sa Dženisine strane. U knjizi Niko odavde ne izlazi živ, u kojoj se otkrivaju detalji iz Morisonovog života, stoji da je, dok su sedeli pod nekim četinarom, Džima toliko nerviralo njeno mjaukanje da je u jednom trenutku, umesto da je poljubi, uhvatio za kosu, bacio na zemlju i otišao da nastavi sa utapanjem u drogama i viskiju.
Ipak, nisu svi bili kao mladi, nadobudni Morison.
Džoplinova je, osim Pitera de Blanka, bila verena i sa svojim poslednjim, šest godina mlađim momkom Setom Morganom, kom je čak prepustila renoviranje svoje kuće, u kojoj je garaža trebalo da ima oblik letećeg tanjira. Pre njega, Dženis je bila u vezi čak i sa čuvenim srcolomcem Krisom Kristofersonom, slavnim kantautorom i glumcem, autorom jedne od pesama koje su Džoplinovu vinuli u zvezde – Me and Bobby McGee.
Kad je u februaru 1970. otputovala u Brazil kako bi se odvikla od droge, tamo je upoznala Dejvida Džordža Nihausa, momka iz više srednje klase koji je putovao svetom. U tom trenutku studirao je prava, ali je zbog Dženis rešio da pauzira s fakultetom. Najbolja stvar kod Džordža bila je to što se nije drogirao.
Ta veza bila je toliko ozbiljna da je u nekoliko tadašnjih intervjua Dženis izjavila kako je uz svog momka shvatila da ne mora da bude na sceni 24 sata dnevno, te da je rešila da u narednom periodu uzme parče života samo za sebe.
Međutim, po povratku u Ameriku, vratila se starim navikama. Kad je Nihaus došao da je obiđe u njenoj kući u Kaliforniji, ostao je u šoku: osim što ju je zatekao sa špricem, mladić jednostavno nije mogao da prihvati romantičnu vezu svoje dotadašnje devojke sa Pegi Kasertom. Ne odustajući odmah, čak je pokušao da nagovori Dženis da ponovo otputuju negde, ali nakon njenog odbijanja, veza je okončana.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
Tragičan kraj
Iako su njeni menadžeri tvrdili da to nisu znali, hotel Lendmark Motor, u kom je Dženis bila smeštena tokom snimanja svog poslednjeg, nezavršenog albuma, bio je po mnogima mesto na koje đavo ujutro dolazi na perece. Raj za narkomane, dilere, teške alkoholičare, seksualne dekadente i sve one kojima život nije bio preterano mio. Njena kasnija biografkinja Mira Fridman nije je obilazila tamo jer joj se, kako je kasnije pričala, tokom dugih telefonskih razgovora činilo da Dženis zvuči mnogo manje depresivno nego što je to bio slučaj tokom leta. Ono što se sa strane moglo videti bilo je da tih dana uživa u kršenju ograničenja brzine na Sanset bulevaru u svom poršeu. Ono što se nije videlo, bilo je da Dženis moli svoju nekadašnju prijateljicu, ljubavnicu i dobavljačicu heroina da joj nabavi drogu.
Vokal za numere Half Moon i Cry Baby Dženis je snimila 26. septembra, a ostatak benda muziku za Živa sahranjena u bluzu. Svirka se završila tako što je Džoplinova sa klavijaturistom i bubnjarom snimila specijalni tonski zapis povodom rođendana Džona Lenona. Pevačica je bila jedna od retkih koju je lično Joko Ono zamolila za ovu uslugu. Kasnije, u emisiji Dika Kaveta, Lenon je otkrio da mu je snimak stigao nakon Dženisine smrti.
Poslednja pesma koju je Dženis snimila bila je akapela numera Mercedes Benz, 1. oktobra 1970. godine. U subotu, 3. oktobra, otišla je u studio da čuje instrumental za Živa sahranjena u bluzu kako bi sutradan snimila vokal za tu pesmu. U nekom trenutku toga dana telefonom je saznala da se njen šest godina mlađi dečko Set Morgan našao s nekim devojkama u restoranu, da su se posle izvesnog vremena odvezli u Dženisinu kuću i tamo igrali bilijar na njenom bilijarskom stolu. Prema svedočenju ljudi koji su tada bili u studiju, koliko je bila zadovoljna muzikom koju je snimila, toliko je bila besna zbog svog dečka. Otišla je s klavijaturistom na nekoliko pića i kasnije ga vratila u hotel svojim poršeom.
U nedelju, 4. oktobra, producent je polako počeo da pokazuje zabrinutost jer je Dženis kasnila nekoliko sati na probu. Menadžer je otišao do hotela Lendmark Motor. Psihodelično oslikani porše Džoplinove bio je na parkingu. Našao ju je u njenoj sobi 105, mrtvu na podu pored kreveta. Kao što je kasnije potvrđeno, uzrok smrti bila je prekomerna doza heroina, najverovatnije u kombinaciji sa zapanjujuće mnogo alkohola. Menadžer je izrazio sumnju da je tragedija bila u tome što je Dženisin diler isporučio mnogo čistiji heroin nego inače pošto se ispostavilo da se te sedmice predoziralo nekoliko njegovih stalnih klijenata.
Samo šesnaest dana ranije umro je još jedan član kluba 27, Džimi Hendriks.
Dve ljubavi Džoplinove bili su Pegi Kaserta i Set Morgan. Oboje su nekoliko dana ranije primili poziv od Dženis da je posete u petak, 2. oktobra, i nijedno se nije pojavilo. Pegi to sebi nikad nije prestala da prebacuje. Kad je, sutradan uveče, pokušala da je dobije telefonom, na recepciji joj je rečeno da je Dženis striktno naredila da se svi pozivi odbiju. Set je uspeo da se čuje s njom, ali nikad nije otkrio da li joj je u tom telefonskom razgovoru priznao prevaru.
Prema testamentu slavne pevačice, nekoliko nedelja nakon što je kremirana, organizovana je velika žurka povodom bdenja. Ovoj svrsi Dženis je namenila 2.500 dolara, a 26. oktobra 1970. godine, u Lajons Šeru u San Antoniju trošeći taj novac, uz članove benda, saradnike i prijatelje, od Dženis su se oprostili i Pegi i Set.
NE PROPUSTITE
