Očuvala me je gospođa Anka, koju sam ja zvala majkom, to je bila druga žena moga oca. Nije s tatom imala decu, ona lično se odrekla toga zbog sestre i mene. Bila je veoma elegantna žena, veoma lepo se oblačila, imala je istančan ukus, i od nje mi je, čini mi se, ostala ta ljubav prema modi i lepom oblačenju. Sećam se, ona je čitala NIN i na poslednjim stranama uvek je bilo onih reklama za 'Jugoeksport', pa je onda govorila: 'Ovo će da se nosi, ovo će biti moderno'", priseća se Nada.
Ovako je nekada izgleda Nada Macura!
Kako je došlo do toga da Macura svoj životni put pronađe u medicini?
Možda je to što se desilo mojoj mami ipak malo uticalo na to da se opredelim za medicinu. Čak mi je i otac jednom rekao da pokušam da to upišem. Nije vršio pritisak, samo je, eto, provukao tu ideju", kaže Nada i ističe da prirodne nauke nisu bile jedino u čemu se odlično snalazila pre upisivanja Medicinskog fakulteta. "Moj tata je bio elektroinženjer, germanski precizan, pa sam to od njega nasledila. Pamtim, kada sam crtala ribu, svaka krljušt morala je perfektno da se nacrta. Već tada sam ispoljavala neku umetničku crtu. Veoma sam lepo crtala stripove s Darom Nijagarom. Vama nije poznat taj strip, ali bio je vrlo popularan. Gimnaziju sam završila u Rumi. Bila sam na društvenom smeru. Imala sam mnogo časova nemačkog jezika, latinski, društvene predmete, ali i prirodne, ne tako često raspoređene. Nema lekara koji voli matematiku, fiziku i hemiju, pa tako ni ja. Ali dobro je što sam imala te predmete u kontinuitetu, jer je to zahtevao Medicinski fakultet. Moji pismeni radovi iz srpskohrvatskog bili su zapaženi, a lepo sam i slikala. Čak su mi radovi išli u Šid na izložbu u kuću Save Šumanovića."
Nada Macura: Romansa sa pacijentom nikada! (Intervju čitalaca)
Međutim, Macura je odlučila da upiše medicinu i ističe da se čak uopšte nije brinula hoće li uspeti da položi prijemni.
Mi iz Vojvodine išli smo u Novi Sad, ali ja sam htela da imam diplomu beogradskog fakulteta. Završila sam medicinu, praktično na vreme, zapravo bila sam apsolvent dve godine, tada sam samo malo 'skrenula'. Na kraju, naravno, nisam mogla da se zaposlim. Ni tada kao ni danas nije bilo lako naći posao. Videla sam konkurs u Zvorniku i javila se. Oni su mi nudili da biram šta želim, platili mi put i nudili stvarno dobre uslove. Ali nisam otišla u Zvornik već u Kragujevac, u hitnu pomoć. S obzirom na kasnije događaje možda je i dobro što nisam izabrala Zvornik.
