Nataša Kovačević
Nataša Kovačević nakon amputacije noge: Ne padam u depresiju, idem dalje
Verovatno velika većina vas ne prepoznaje devojku sa slike. Iako bi nepogrešivo trebalo da znate ko je, ne mogu da vas krivim. Pa nije vam pred ocima,nije na naslovnim stranama, nije čest gost u emisijama, nije na špicama, nije udarna vest, ne priča se o njoj svaki dan. A moralo bi, o i te kako bi moralo. Bila je vest kad se vraćala na teren, kad je dobijala godišnja priznanja i kraj. Evo već skoro mesec dana ništa. A Nataša Kovačević i njen duh, njen osmeh su vest. Udarna vest. Vest za svaki dan. Reći će tzv. urednici raznih medija: pa ne možemo stalno pisati o njoj. JEL? Pa kako svaki dan, ali svaki, pišete o rijaliti zvezdama, o političarima, o kriminalcima. Iste teme, isti polusvet, isti užas. Ajde malo da probamo sa Natašom. Biće nam lepše, postaćemo bolji. Verujte mi. Upoznao sam je. Imala je i ona svoj rijaliti (stvarnost). I to surovu. l? Nećete verovati ignorisala ju je. Sećam se prvog susreta sa Natašom. Šokiran sam bio tim iskrenim osmehom, tim neuzdrmanim osvežavajuće pozitivnim duhom, a iznad svega tom nesvahtljivom zrelošću prihvatanja stvari. I onda sam osetio sramotu. Veliku. Zato što je moj šok dolazio iz toga što sam razmišljao kao mali, običan, plašljiv, nesiguran čovek, kakva je većina nas. Zato što smo živi, zdravi i pravi, a za sve svoje neuspehe, nezadovoljstvo i frustracije krivimo druge. Nesposobni smo, plašimo se, mrzimo, ali krivi su nam drugi. Porodica, komšije, prijatelji, vlast, poznati, nepoznati, uspesni,neuspešni, svi. Natasa Kovačević uprkos svemu nikog ne mrzi. Nataši Kovačević uprkos svemu niko nije kriv, ni sudbina, ni Bog, čak ni vozač koji se uspavao. Nataša Kovačević se uprkos svemu smeje, eeej, smeje. Iskreno. Nataša Kovačević uprkos svemu ima duh kao stena. Jednostavno uprkos svemu NATAŠA KOVAČEVIĆ. Al Paćino u mojoj omiljenoj filmskoj sceni kaže Gledao sam mlade ljude amputiranih nogu, amputiranih ruku, otkinutih delova tela, ali ništa nije tako strašno kao kad mladom čoveku amputirate duh. Natasi su amputirali nogu ali duh ništa i niko ne može. Čak ni stravična nesreća. E zato gospodo svaki dan trebalo bi da je se setimo, da pišemo, pričamo o njenom primeru. Našoj deci pogotovo. Jer Nataša Kovačević je vest. Uvek i za sva vremena
( Story.rs )
