Angažman u klubu Zenit u ruskom gradu Sankt Peterburg, tridesetogodišnjem fudbaleru Mateji Kežmanu doneo je dobre profesionalne rezultate, ali i tešku svakodnevicu bez porodice. Na put u daleku Rusiju, popularni sportista pre mesec dana uputio se potpuno sam, što mu veoma teško pada budući da je ovo prvi put da s njim nisu otišli i dvadesetosmogodišnja supruga Emilija i sinovi, sedmogodišnji Lazar, dve godine mlađa Aleksandra i trogodišnji Jakov.
- Polako se privikavam na život u Rusiji, a po ko zna koji put imao sam sreće da me fudbal vodi kroz fantastične gradove. Navikavam se na mentalitet i ljude, lakše mi je zato što je jezik sličan našem, a i religija mi puno znači jer su Rusi, baš kao i mi, pravoslavci – priča Mateja.
Ipak, Kežmanu je samački život istinski težak, s obzirom na to da je usamljen tokom čitavog dana, a jedini radosni trenuci jesu oni kada sa porodicom razgovara telefonom.
- U Rusiji živim sam zato što moja deca idu u školu u Beogradu i teško bi im bilo da se sele iz sredine na koju su navikli. Nedostaju mi, ali ovo je moja žrtva. Međutim, lakše mi je kada pomislim da ćemo biti razdvojeni dve godine, koliko bi trebalo da traje moj angažman, a da pred sobom imam ceo život koji mogu da posvetim deci – iskren je fudbaler koji se sa setom seća malih rituala sa svojim naslednicima kada su zajedno.
- Svakog jutra, kada ustanem, teško mi je jer sam navikao da budem sa decom i da ih pratim u školu. Uvek smo imali običaj da kada ustanu i počnu da se oblače, najviše razgovaramo. Ipak, uveče mi je najteže jer u stanu ostajem sam. Tada se čujem telefonom sa suprugom i dugo razgovaramo. Ona proceni da li je pravi trenutak da pričam sa decom jer se dečaci nakon toga ponekad mnogo potresu i reakcija im je gora nego da nismo razgovarali – priznaje Mateja kojem snagu daje činjenica da će ga najvoljeniji posetiti za nekoliko meseci kada njegova deca odu na zimski raspust.
Ksenija Konić
