Nataša Kovačević: Heroina košarke nakon amputacije potpuno spremna za novi početak (VIDEO)
- O svom košarkaškom dometu uopšte ne razmišljam. Trudim se da uživam na terenu i da maksimalno pomognem svojoj ekipi. Nisam kondiciono još uvek spremna, kao i svaki igrač koji nije trenirao dve godine, ali i to će doći s vremenom. Ne poredim sebe sa onim kakva sam bila pre saobraćajne nesreće. Nisam isti igrač, ali ono što je meni najvažnije, ista sam osoba
- Smatram da još uvek nisam svesna šta sam postigla. I ne treba da budem. Nemam osećaj da sam uradila nešto važno, samo sam nastavila da se bavim sportom koji volim. Ljubav prema igri vratila me je na teren. Ipak, posebno mi je drago kada čujem da motivišem druge ljude i da im na taj način pomažem da možda lakše prebrode neke svoje probleme. Ako je zaista tako, ja sam veoma srećna osoba
Nataša Kovačević ponovo igra košarku! (VIDEO)
- Ne volim da se vraćam u prošlost, to je gubljenje vremena. Možda baš zbog toga i ne padam u depresiju. Treba biti pozitivan i nasmejan uz sve što se oko nas dešava, jer uvek postoji nešto u našem životu što je vredno. Ljudi odgovaraju na energiju koju dobijaju. Ponašam se sasvim normalno i rado se šalim na svoj račun, gotovo uvek sam vesela, tako da su takvi i ljudi u mom okruženju
- Svoj emotivni status zadržaću za sebe. Ne smatram da sam heroj. Nastavila sam da idem dalje u životu. Ima mnogo dece koja se bore s teškim bolestima i dosta je sličnih primera. E, to su istinski heroji.
- Ona ima 85 godina, ne vidi baš kako treba i samo zbog toga nije bila na utakmici. Kada sam došla kući, odmah mi je rekla da je čula kako sam bila na televiziji i da je presrećna zbog toga. Sledeća njena rečenica bila je malo tužnija: Opet si počela da igraš taj fudbal, pa Nato, bolje se udaj! Inače, moja baka poznata je po tome što joj je svaki sport fudbal, a ujedno i gubljenje vremena
- Spojila sam dve predivne stvari, sport i putovanja, i uživam u svemu novom što naučim. Ne volim da razmišljam previše unapred, ali nadam se da ću u budućnosti ostati u sportu –
Tako je, ja sam peta frajla. One su izvanredne devojke i obožavam njihovu muziku. Izdale su svoj novi album i pored svega, mislile su na ženski sport. Od prodaje svakog CD-a,150 dinara ide u Fondaciju Nataša Kovačević. Ove godine posetili smo i pomogli škole košarke u Smederevu, Požarevcu, Nišu, Novom Pazaru, Zrenjaninu, Subotici, imali kamp za devojčice na Jahorini. Posebno sam ponosna što smo uz pomoć gospodina Dragana Đilasa omogućili da mladi kragujevački košarkaš Julijan Bogdanović ode na operaciju u Rusiju
Piše: Stefan Tošović
( Story )
