Dirljivo i emotivno

Zorannah rastužila svoje fanove: Uzela sam telefon da okrenem majku...nikada mi nije bilo teže

0
Zorana Jovanović poznatija kao Zorannah je za kratko vreme izgubila oba roditelja ali digla glavu i hrabro nastavila da se bori sama kroz život.
Zorannah, foto: story press
Zorannah, foto: story press


Zorannah čeka Novu godinu sa Breninim pastorkom: Filip me vodi na planinu!



Mislim da je ovo stvar koja mi je najteže pala u skorije vreme. I ne, ne delim ovo sa vama da bih dobila komentare u vidu izdrži i uz tebe smo već da bih pomogla nekome ko prolazi kroz ovo što i ja ili će nažalost tek prolaziti. Otkada znam za sebe Božić mi je bio omiljeni praznik - dok se moji roditelji nisu razveli. Imala sam 19 godina, tatu sa novom ženom svojoj kući i mamu koja je letela u Africi. Ja sam ostala sama u Beogradu i proživljavala milion nervnih slomova. Od te godine Bozić je postao - misija kako pobeći iz grada i gde -
 

A photo posted by Zorana Jovanovic (@zorannah) on


Nego da se vratim na jelku. I ako ideja okićene kuće uvek bila najlepša, realizacija se svodila na - stavim dva ukrasa, legnem na trosed i kazem mami aj ti nastavi moram nešto da završim. I tako otkad znam za sebe. Obično smo kitile jelku početkom decembra i evo decembar je došao a meni je kuća do pre par sati izgledala kao da je proleće a ne zima. I krenula sam - našla jelku na tavanu ali od ukrasa i lampica ni traga ni glasa. Stare ukrase sam našla ali stvarno nisam želela roze jelku i tu je krenuo moj pakao. Ukrase je sklonila mama - sta drugo u prvom momentu sam krenula da je zovem na telefon da je pitam gde su. Pa sam ljuto sela na pod i rekla da neću ni da je kitim. Onda sam ponovo otišla na tavan i našla par ukrasa koje mi je kupila naknadno i stavila u čarapu a u svakoj kutiji koju sam otvorila su bile slike - pa sam se tu još više smorila i vratila u stan u jos gorem raspoloženju. Namontirala sam jelku uz lomljenje par stvari po kući, nekoliko sočnih psovki i odustala od traženja ukrasa. Danas sam došla kući sa slikanja i bila rešena da završim jelku jer mi je kuća ličila na opsadno stanje od kutija, starih ukrasa, šljokica i delova jelke pa sam navukla jaknu (na tavanu je minus i nema svetla), uzela dva telefona zbog baterijske lampe i krenula da kopam. I našla sve osim lampice koje sam otišla i kupila. Iz ovog ugla gledano lakše je raditi 20 sati dnevno, ići na sto strana i ne spavati nego okititi jednu običnu jelku. Ali uspela sam i raspolozenje mi je mnogo bolje čim kuća svetli jos samo da me neki deda mraz poseti sa poklonima i da - sada sam stvarno dokazala sebi da sve mogu sama -
makonda-tracker