- Kako ja nisam idealan, ne očekujem ni savršenu ženu, niti to postoji. Dobra je ona koja se uklapa u tvoje prednosti i mane, kada jedno drugo popunjavate i dopunjavate i kao planinari jedno drugo vučete uz uže i pravite zajednicu od ta dva krnja objekta, kakvi smo mi ljudi. Svako od nas je pomalo krnji, ponegde mnogo jak, ponegde slab i prihvatiti jedno drugo sa svim manama i vrlinama može da bude blizu idealnog -
Nebojša Glogovac: Sinove učim da ne budu ranjivi
- Sećam se Trebinja, rvanja sa klincima iz kraja na kartonima između zgrada, polomljene puške koju mi je poklonio stariji brat od jednog druga. Setim se đeda Gavrila, babe Darinke, ujaka, stričeva, plašćenja sena u selu Dramiševo kod Nevesinja, jahanja konja bez sedla uz dedin blagoslov. Kasnije sam shvatio da je to retko blago i vredno iskustvo koga nema baš mnogo među mojim vršnjacima, a pogotovo među mlađim ljudima -
Glogovac: Ako svako da malo - napravićemo nešto veliko
Kao mlad sam postio i ispovedao se, sada retko idem u crkvu. Vremenom sam shvatio da moja vera ne mora da bude upućena na crkvene i biblijske motive. Svakako da i crkvena strana ima svoje prednosti, ali sa poznavanjem tog sistema, čovek može to da reguliše, sam sa sobom i sa Bogom u sebi. Duša je sve ono što nas vuče ka ljubavi, idealima, dobroti, čovekoljublju, empatiji. Ljudska duša je neka promisao, kosmička sila u nama koja nas čini bližim Bogu i razlikuje nas od životinja i čini nas višim bićima
( Zdravlje i bilje )
