Kada sam se u Njujorku prerušio u beskućnika niko me nije primećivao. Osetio sam kako je to biti beskućnik. Ljudi su samo prolazili pored mene i gledali me osramoćenog. Samo jedna žena bila je dovoljno ljubazna da mi da nešto hrane. Bilo je to iskustvo koje nikada neću zaboraviti. Često zaboravimo koliko smo blagoslovleni. Ne smemo to uzimati zdravo za gotovo. I ako možemo pomoći nekom u nevolji treba da pomognemo. Stoga sam, nakon što sam završio, šetao po Njujorku i davao hranu i 100 dolara svakom beskućniku kojeg sam video. Plakali su i bili zahvalni. Budite pokretači promena koje želite da vidite u svetu
