- Sve je funkcionisalo perfektno i atmosfera na stadionu bila je veličanstvena. Znala sam da mi je ta granica od sedam metara predstavljala više psihičku nego fizičku barijeru i verovala sam da mogu više od toga. Nisam se bojala pritiska, znala sam da nacija očekuje zlato i to sam prihvatila. Pokušala sam i dala sve od sebe. Kad su mi se slegli utisci, došlo mi je do glave da sam osvojila petu medalju zaredom na velikim takmičenjima, što je ogroman uspeh. Ovom prilikom želela bih da svima zahvalim na podršci i poručim da ne stajem – spremam se za sledeći cilj, a to je Rio 2016. godine –
- Sa sedam godina počela sam da treniram atletiku. Od tada maštam o tituli svetskog broja jedan i sedam metara. Pre sedam godina bila sam svetska juniorska prvakinja. Prekjuče sam prvi put skočila preko sedam metara. Uskoro će se navršiti sedam godina ljubavi sa mojim životnim saputnikom Vladimirom, najvažnijim deom puzle koji je nedostajao da se osećam ovako posebno, voljeno i blagosloveno.
Sedam je broj kojem, sa svojom timom, stremim kada je reč o osvojenim medaljama do kraja 2016. godine. Ipak, 25 je broj godina na kojima sam zahvalna svojoj porodici koja me je naučila da poštujem sve ono što mi život donosi, za mudrost koju stičem, za ljubav koja je bezuslovna i beskrajna, kao i prijateljima čija surovost i iskrenost čine da ostanem uvek svoja, visoka u skoku a čvrsto na zemlji. Takođe i svojim navijačima koji me podsećaju da neuspeh nije opcija. Ponosna sam na svoj nastup u Pekingu i ne bih mogla da zamislim bolji način da dokažem koliko sam rešena da budem najbolja na svetu. Hvala vam na svemu –
- Očekujem još jedno dobro takmičenje i radujem se novom susretu sa najboljim atletičarima iz moje discipline. Jeste da dolazi tako brzo posle Svetskog prvenstva, ali i dalje imam motiva. Pokušaću da opet skočim preko sedam metara –
Piše: Milica Prelević
