Grčka, to jest Pilion, stalna je destinacija za naša letovanja, kako za mene, tako i za moju decu, ali i naše prijatelje koji u sve većem broju dolaze ovde. Ovog puta sa mnom je samo moja mlađa ćerka Natalija i, naravno, Simeon
Pišem skoro svaki dan u hladu jednog velikog kestena iza kuće, a priča me je odvukla u sasvim neočekivanom smeru, u rodni kraj mog oca. Ko zna kakve me sve tajne mojih predaka čekaju do kraja. Što vreme više prolazi, vidim da krv nije voda. Biće tu svašta.
Najsvetliji momenat tokom letovanja bio je naš ljubimac Noa, koji beži od vode kao đavo od krsta, a proplivao je u petoj godini svog psećeg života. Natalija i ja smo vikale: Bravo Njoka, a dve francuske porodice sa decom, koje su s obale pratile naš cirkus, na kraju su gromoglasno aplaudirale. Tako je naš Noa dobio aplauz na otvorenoj sceni.
Linija nije baš ono što se traži u Holivudu, ali malo discipline, plivanja i vežbanja u vodi uvek daje rezultate. Prve dve nedelje na odmoru nije mi palo na pamet da se slikam na plaži, ali posle toliko posta, plivanja i šetnje, bila sam zadovoljna svojim izgledom kad sam se pogledala u ogledalo
Ljubomoran?! Taman posla, otkud Grci mogu da budu ljubomorni, to je samo pitanje principa! Da se ne bi nervirao, on ipak ostaje u debeloj hladovini sa svojim knjigama i muzikom. A što se tiče moje selidbe u Grčku, znate kako kaže naš narod: Ko se seli, taj se ne veseli! Super mi je ovako, stalno sa koferom u ruci
Piše: Ksenija Konić
