- Čuli smo prasak kad se auto survao u reku. Brže-bolje potrčali smo da spasavamo te ljude. Bilo je jezivo. Dete koje je bilo vezano na svom sedištu vrištalo je dok su se otac i majka grčevito borili da ga izvuku. Srećom, prozor je bio otvoren i Saša je prvo Nikolini stavio sina u krilo, a onda ga je ona nama dobacila kroz prozor i mi smo ga čamcem prebacili na obalu, dok su oni doplivali za nama. Sve se odigralo munjevito i bukvalno su sekunde bile u pitanju dok smo se borili za njihove živote -
Nikolina Kovač Kapor: Zbog sina sam se borila da ne umrem
- Još sam u šoku! Gledali smo smrti u oči. Sve se odigralo u pet minuta, a izgledalo je kao horor-film. Još mi Nikolajev plač odzvanja u ušima. Hvala Bogu i tim dobrim ljudima koji su nas izbavili, pa smo svi ostali živi i zdravi
- Taj dan ćemo slaviti kao drugi rođendan. Bog nas je pogledao i zaštitio. Neizmernu zahvalnost dugujemo ljudima koji su nam pomogli i spasli nas. Nikada nećemo proći kroz to mesto a da ne svratimo do njih. Nikolina od stresa nakon nesreće nije mogla da govori, niti je želela da se odvoji od sina, a ja imam lakše povrede
Nikolina Kovač: Ja sam najponosnija mama na svetu!
( Kurir )
