- Na prostoru Balkana, a mislim i na teritoriji Evrope, nije se dogodilo da neko dva puta, posebno u razmaku od deset godina, pobedi u dva potpuno drugačija muzička takmičenja. SuperNova bila je lokalnog karaktera, pa sem u Bosni i Hercegovini, kao i Hrvatskoj, nisam doživeo da me negde drugde ljudi prepoznaju na ulici. To prvo takmičenje prošlo mi je veoma brzo, a slava nakon pobede trajala je ne duže od dve godine. U tom periodu baš sam se opustio, imao sam 23 godine i čitava ta situacija zaista me je ponela, pa su mi trebale pune tri godine da snimim prvu pesmu. A šta sam zapravo radio sve to vreme? Pa iskoristio sam mladost. Jednostavno, nije se desilo ništa od onoga što sam očekivao. Naučio sam da je osnovni razlog za uspeh ili neuspeh takmičara, njihov sopstveni angažman nakon okončanja ovakvih šou-programa. Iz svega ovoga proizilazi da je X Factor moja druga šansa koju želim da iskoristim
- Verovali ili ne, gitaru sam naučio da sviram u podrumu, odnosno skloništu, tokom rata i ako smem tako da kažem, eto ima i nešto lepo što se dešavalo tokom svih tih nesrećnih godina. Moj komšija Nino prvi mi je pokazao A mol, D dur i od tada počinjem da se interesujem za pop-rok muziku. Inače, moj otac bio je prvi di-džej u rodnoj Gračanici i to 1971. godine. Mada, moram da budem iskren, prvi instrument koji sam naučio da sviram bila je harmonika. U mojoj osnovnoj muzičkoj školi nije bilo gitare i u ponudi su bili samo violina, klavir i harmonika, za koju sam se na kraju i odlučio. Tada sam zavoleo sevdalinku i ne znam nijednog rokera koji ne voli takvu pesmu
- Bilo je raznih situacija i momenata kada sam mogao da uđem u taj mračni segment života, ali uvek sam uspevao da se izvučem iz takvog društva koje me je vodilo u pakao poroka i život koji bi me uputio u nekom pogrešnom smeru. Da je bilo drugačije, sigurno danas ne bih bio tu gde jesam. Na moju sreću, zahvaljujući roditeljima vaspitan sam tako da sam od tih stvari uvek bežao glavom bez obzira. Ruku na srcu, u mlađim danima bio sam veoma neozbiljan i neodgovoran. Ritam života koji svirke nose sa sobom, doveo me je do toga da živim noću, a spavam danju. Roditelji su mi stalno govorili: Amele, ništa ne možeš da postigneš u životu ako ne ustaneš u devet ujutru X Factoru
- Srećan sam što kraj sebe imam devojku koju mnogo volim. Dogovorili smo se da, koliko je to moguće, što manje govorimo o nama. Ona je moja najznačajnija podrška u životu, a to je bila i tokom takmičenja.
Nije imala velikih zamerki, ali bila mi je dobar kritičar jer je odličan sluhista. Ona se bavi pevanjem i najčešće nastupa sa svojim ocem koji je takođe muzičar. Slobodno mogu da kažem kako nas je spojila muzika –
Piše: Danilo Mašojević
( Story )
