Svi su vezani za grad u kome su rođeni, pa tako i ja za Sarajevo. Detinjstvo pamtim kao bezbrižan period koji je prekinuo rat. Pre toga, najlepše slike me vezuju za porodični odlazak na more crvenim “fićom”. Otac, majka, starija sestra i ja smo kao i većina žitelja tadašnje Juge letovali u Hrvatskoj. Mi smo po putu išli lagano, 40 kilometara na sat i svi su nam trubili i preticali nas. Za to vreme mi bismo se u autu glasno smejali, pevali, spavali… To nikada neću zaboraviti
U Beogradu sam već 20 godina i on je moj rodni grad koliko i Sarajevo. U Bosni je raja, neposrednost, stalno pomaganje drugim ljudima bez ikakve obaveze, ljubav prema Čoli, Merlinu, Hanki, Bešliću, ijekavica koje se nisam odrekao… S druge strane, srpska prestonica je mnogo veća i pruža više mogućnosti. Dok sam živ, oba grada će biti moja
( Telegraf- Informer )