Avantura u Meksiku

Marija Kilibarda: Bila sam u blatu do kolena

0
Voditeljka Marija Kilibarda otkriva detalje svog nezaboravnog putovanja u srce civilizacije Maja, govori zbog čega nikada nije razmišljala da se odseli iz Srbije, ali i šta je čini najsrećnijom osobom na svetu
Marija Kilibarda, foto: Privatna arhiva
Marija Kilibarda, foto: Privatna arhiva
Tvoje lice zvuči poznato


- Svakog januara, ukoliko mi to obaveze i finansije dozvole, putujem na Floridu, tačnije u Majami, gde tokom poslednjih deset godina zajedno sa svojom porodicom živi Natalija Dedić, jedna od mojih najbližih prijateljica. Na ovaj način pokušavam da prekratim zimu koju ne volim i zbog toga putujem u toplije krajeve. Ovog januara odlučile smo da se iz Majamija upustimo u otkrivanje Meksika, tačnije poluostrva Jukatan. Pošto smo nas dve sličnih afiniteta kada je reč o putovanjima, unapred smo znale da će svaki dan biti predodređen za obilazak pojedinih lokaliteta



- Meni su odmor i putovanja hrana za dušu. Nemam potrebu da se totalno isključim i volim da sam uvek u kontaktu sa bližnjima. Kada osetim trenutak koji želim da udahnem, kao recimo kada smo se popele na veliku piramidu u Uksmalu, tada zaboravim da bilo šta drugo postoji oko mene. S tog mesta nisam se pomerala 45 minuta. Uživale smo u obilascima civilizacije drevnih Maja u Uksmalu, El Kastilju, pored jezera u mestu Coba… Možda je najveća čar ovog putovanja upravo to što sam bila sa prijateljicom koja ne živi u mom gradu i vreme koje provedemo zajedno toliko je dragoceno da svaki sekund predstavlja jedno pravo malo bogatstvo



- Nije nas mrzelo da se vozimo na sever poluostrva, do Rio Lagartosa, u potrazi za pink vodom, flamingosima u istoj boji i močvarama s aligatorima. A ta voda o kojoj svi pričaju da je roze, zapravo je tamnosive boje i to je za mene bilo veliko razočaranje! Naime, važno je kada posetite tu lokaciju i na kojoj je poziciji sunce na nebu jer samo u određenom trenutku stvara se posebna refleksija. Uspele smo da se bukvalno uvalimo u čamac nemačkim turistima koji su verovatno bili jedini u tom momentu koji nisu progovorili ni reč i sigurno su bili presrećni što su imali nas dve koje nismo zatvarale usta. Morale smo da siđemo sa čamca i prepešačimo deo močvare kako bismo stigle do mesta odakle smo posmatrale jata divljih ptica najrazličitijih vrsta. Hodale smo po belom blatu do kolena i malim krabama, bilo je to grozno iskustvo –



- Obožavam vreme provedeno sa svojim pravim prijateljima, a još ako smo u mogućnosti da zajedno otputujemo na nova mesta i upoznamo drugačije krajeve, tada sam najsrećnija osoba na svetu. Ipak, ne bih mogla da živim nigde drugde na planeti sem u svom Beogradu, tu su moja porodica, posao, prijatelji. Previše je stvari koje me vezuju za našu prestonicu, tako da o životu na drugoj lokaciji uopšte ne razmišljam. Odmorna sam i vraćam se poslu, a spremni su i novi projekti koji će uskoro biti predstavljeni publici. Ne, nije reč o putopisnoj emisiji, ali jednako je veliki izazov i jedva čekam reakcije javnog mnjenja –


Piše: Danilo Mašojević
makonda-tracker