Prvo što moram da kažem da sam zgrožena informacijama koje su sinoć očigledno pustili iz policije, kako bi se brže bolje oprali od svega što su uradili. Istina je da sam se nepropisno parkirala. Čim sam videla saobraćajce da počinju da sa fotografisanjem izašla sam i rekla da sam prisutna, da mi mogu pisati kaznu ali ne mogu da dižu auto, jer zakon kaže da ukoliko se pojavi vlasnik auto se ne može dizati. Policajac je, valjda po prepoznavanju lica, besno viknuo: Nosi! Videvši da zakon krše oni koji zakon treba da sprovode, u znak protesta sela sam u automobil i rekla da može da ga nosi samo zajedno sa mnom
U tom trenutku mi se policajac, poput uličnog kriminalca, unosi u lice i počinje da se krevelji kao dete od pet godina! S obzirom na to da tako može da se ponaša samo lud čovek, to sam naglas i rekla, dok je on nastavio da mi "muče" u lice izrazom kakav ću sanjati godinama, što je ponovio na svaku moju izgovorenu reč. S obzirom na to da je napisao kaznu, ja sam krenula kolima smatrajući da nemam više tu šta da tražim, ne shvatavši da su mi na gumama metalne kandže, čime sam načinila štetu sebi. Još dva sata sedela sam tu i čekala da izvrše uviđaj. Smenjivali su se razni milicajci jer je dotični pozvao "pojačanje", tačnije njih šestoro se tu smenilo kao da je u pitanju ubistvo a od svih njih samo su dvojica bili ljubazni, dok su se ostali ponašali kao kriminalci prema meni, urlali su, vikali, pretili hapšenjem, na šta sam rekla da imam težu trudnoću i da me bezveze maltretiraju kao da sam ubila nekoga I pitala sam zbog čega da me hapse!? Ali uvređeni policajac je insistirao da me privede, iako sam bezbroj puta ponovila da sam već imala problema u trudnoći, da sam prvi dan izašla iz kreveta jer sam morala, i da ova situacija može da ima fatalne posledice po jedan još nerođeni život. Čak mu je i kolega zbunjemo ponavljao pitanje: Jesi li siguran da hapsimo ženu?
U stanici su grupno odlučili da se iživljavaju nada mnom valjda kao podrška kolegi. Supruga su mi izbacili napolje na kriminalan način uz dreku i viku iako on apsolutno ništa nije uradio, a mene ostavili na stepeništu i promaji da čekam, dok su se kikotali u toploj kancelariji uzimajući izjavu od dotičnog duže od sat vremena! Na molbu da požure jer me boli stomak, i nikome neće biti dobro ako se ne daj bože desi nešto, jedan od kulturninijih je rekao poprilično sarkastično: Mogu samo da ti zovem hitnu pomoć, što sam istog momenta prihvatila jer ne želim da izgubim bebu zbog nečije demonstracije sile. Istovremeno pozvali su me u kancelariju na minut jer je na vezi sa policajcem bio šef policije, kako su sami rekli, koji je pitao koja sam voditeljka, šta vodim sada i na kojoj televiziji!? U bolnici, u koju su me jedva pustili pod pratnjom milicije, kao i pod pretnjom hitne pomoći da me drže na sopstvenu odgovornost, konstatovane su kontrakcije kao i da je beba u opasnosti. Tek tada sam počela neutešno da plačem zato što sam uopšte tražila sprovođenje pravde od predstavnika iste koji je tako grubo krše pa me je jedan jedini fini policajac odvezao kod supruga
Ne mislim da bilo ko treba da bude iznad zakona, a ponajmanje jedna mala Ana Grubin. Ali ne mislim ni da oni koji zakon sprovode, treba da budu iznad njega. Jedno je zakon sprovoditi, a nešto sasvim drugo iza tog zakona se sakrivati da bi demonstrirao silu nad jednom trudnom ženom, čiji je jedini zločin nepropisno parkirano vozilo i revolt zbog nepoštovanja zakona. Jadan naš narod ko ga čuva. Pokrenuću sve moguće postupke protiv nedoličnog ponašanja dotičnog gospodina i protiv milicije zbog kojih ću narednih meseci biti prikovana za krevet
( PulsOnline )
