Tridesetjednogodišnji prvotimac Partizana Almami Moreira pamtiće protekli period kao jedan od najtežih u životu. Iako je na sportskom terenu ostvarivao blistave rezultate, ovaj talentovani fudbaler je u privatnom životu preživljavao istinsku životnu dramu otkako je pre četiri meseca saznao da je njegov sin Dijego teško bolestan. Petogodišnji mališan, koji sa svojom majkom živi u Belgiji, najpre se osećao veoma malaksalo i iscrpljeno, zbog čega su lekari smatrali da boluje od blažeg oblika prehlade. Međutim, zbog neadekvatnog leka koji mu je propisan nakon prvobitne dijagnoze, dečaku je pozlilo i on je hitno prebačen u bolnicu. Iako je bio u Srbiji, fudbalski as je prvim letom otišao u Belgiju kako bi u najtežim danima bio uz voljenog sina.
- Pre nešto više od četiri meseca, Dijego je osetio smetnje prilikom disanja pa ga je majka odvela kod lekara kako bismo proverili o čemu je reč. Međutim, doktor je rekao da je u pitanju samo blaži oblik prehlade i vratio ga je kući – priseća se Almami.
- Kod istog doktora odlazio je još nekoliko puta, ali je stalno dobijao istu dijagnozu. Posle dve nedelje, situacija je počela da se komplikuje, a kada je iznenada kolabirao pošto mu je organizam loše reagovao na propisani antibiotik, hitno je prebačen u bolnicu. Nakon brojnih analiza koje su mu urađene, lekari su zaključili da je imao problem sa dotokom kiseonika u pluća jer su mu pojedini disajni kanali bili suženi, a terapija koju je uzimao pravila mu je još veće smetnje. Kada su napokon otkrili o čemu se radi, problem je saniran adekvatnim lekovima, a Dijego se brzo oporavio – ističe fudbaler kome sin daje najveću snagu za poslovne podvige i uvek vraća osmeh na lice.
- Ne mogu da opišem kako sam se tada osećao, a bio je to najteži period koji mi je sudbina dodelila. Teško mi je da vidim kada bilo koje dete trpi bol, a ne mogu ni da se setim šta mi je prolazilo kroz glavu dok sam posmatrao svog sina kako bespomoćno leži priključen na aparate koji su ga održavali u životu. Nisam se odvajao od njega, čak sam i spavao u bolnici – kaže sportista koji se tek posle ozdravljenja svog naslednika, vratio u srpsku prestonicu i nastavio da trenira u fudbalskom klubu Partizan.
- Teško mi je da opišem koliko mi sin nedostaje. Odnos između roditelja i deteta je specifičan i užasno se osećam zbog toga što sam odvojen od njega. Kada smo zajedno, idemo na trening, igramo se i ujutru ranije budimo kako bismo imali što više vremena na raspolaganju. Ipak, ne mogu da s njim budem koliko bih to želeo jer on ide u školu pa nam je nezgodno da uskladimo obaveze, ali nadam se da će se to ubuduće promeniti. Dijego s majkom Emili živi u Belgiji, a iako nas dvoje nikada nismo bili venčani, dobro se slažemo i dogovaramo o svim detaljima koji su od važnosti za našeg mezimca – iskren je Moreira kome je ubrzo nakon sinovljevog ozdravljenja umrla majka, o čemu ovaj fudbaler još ne želi da govori. Ni to što se spekuliše da čeka drugo dete i da je zaljubljen, ne vraća osmeh na lice fudbalera koji negira da će ponovo postati tata.
- To nije istina, ali i da jeste, ne bih pričao o tome – završava Almami.
Piše: Moni Marković
