- Ne pitam koliko ću živeti. A oni koji su bolesni uvek znaju šta treba da kažu. Koliko je još ciklusa pred njima, koliko bole vene dok se ne ugradi port, da li je teže izgubiti kosu ili trepavice... -
- Najpre se pojavio neobičan umor. Jednostavno sam bila umorna, klonula, sve mi je bilo teško... Takav kolaps vlastitog tela, gubitak kontrole nad njim, zaista me prestravio. Međutim, spoznaja da imam jednu od najgorih bolesti na svetu nije me toliko pokosila. Razmišljala sam: Ok, Azra, eto i taj rak i s tim ću se suočiti, ali zašto sad? Baš smo ti i ja pričale o tome kako ću se seliti, sve je već bilo zaokruženo. Zdravo Bosna, Majorka i Nemačka širim vam ruke. Ali nećeš -
( Azra.ba )