Za sebe će reći da je bogat čovek zbog toga što je svoje misli i poruke uspevao da deli sa svima. Smatra da je hedonista, jer je predan životu, a njegov život je rokenrol. Muzičar Zvonimir Đukić Đule kaže da sve ono što mu bavljenje umetnošću donosi ulaže u nove spoznaje. Počeo je da uči italijanski jezik, bavi se video-montažom, a najviše ga raduju putovanja na koja odlazi sa suprugom Julijom i sinom Simonom.
Kako kaže, svakodnevicu deli sa ekipom prijatelja. Nedavno su boravili u Indiji, a po povratku u prestonicu, frontmen istaknutog rok benda Van Gogh organizovao je promociju prve autobiografije svog muzičkog sastava pod nazivom Tragovi prošlosti. Tim povodom razgovarali smo sa ovim predstavnikom prepoznatljivog beogradskog duha, sasvim slučajno baš na Svetski dan muzike i uoči njegovog 51. rođendana do kojeg, 9. jula, odbrojava dane.
Temperamentan ali galantan, energičan ali prijatan, popularni Đule među mnogima koji pevaju sigurno je jedan od onih koji najlepše priča.
- Naše pesme su poslednji poziv putnicima na letu za normalan život. A njega čine briga o bližnjima, tolerancija prema svima, predanost svom poslu i ljubav prema zemlji u kojoj živiš. Život je u srcu, u stomaku i u zagrljaju s najbližima - govori on i nastavlja o tome da li ga je ipak život u nekim segmentima pobedio.
- Život je jači od mene, priznajem. Ali nikada nisam digao belu zastavicu, jer ona ne priliči mom temperamentu. U jednom periodu svog razvoja otkrio sam metodologiju po kojoj je bolje da se postavljam kao gubitnik. To mi je pomoglo da se oslobodim nebitnih ljudi u svom okruženju - opisuje roker, što nas je navelo da se osvrnemo na one koje čuva pored sebe.
- Imam dokazane ljude, koje s pravom nazivam prijateljima, a još su mi i kolege. Nema sujete i zavidnih momenata, radujemo se uspesima koje postižemo. Kada si ostvaren u privatnom životu, u jednostavnom i svakodnevnom okruženju sa svojim najmilijima, preostaje ti samo da voliš sve ljude koje poznaješ i da se raduješ njihovom uspehu, čime god se bavili - iskren je on.
- Danas više znanja dolazi iz škole rokenrola, negoli iz ograđenih školskih ustanova. Kada se u vama pomešaju kućno i rokenrol vaspitanje, imate šansu da se snađete na ulici i prepustite joj se. Drago mi je što kod mog sina prepoznajem isti žar koji sam ja imao u njegovim godinama, a sada mu je sedamnaest. On poštuje rokenrol kulturu - ocenjuje frontmen benda koji je nedavno objavio svoj deveti album Neumeren u svemu.
- Neumerenost ne znači bahatost. Bahanalije nisu isto što i predanost životu. Treba uživati u svakom trenutku - ističe naš sagovornik, dok priča o motivima koji su ga vodili da objavi knjigu o svom bendu.
- Tragovi prošlosti je naziv naše prve pesme koju smo objavili, a ujedno i naslov ove knjige. Ona predstavlja autobiografiju jednog vremena i sliku koju grupa Van Gogh pravi od 1986. godine. Kako ćemo znati kakav nas to put u budućnosti čeka, ako ne znamo kojim smo putem iz prošlosti došli. Knjiga nije Đuletova autobiografija, već predstavlja izraz dubokog poštovanja prema vremenu u kojem smo nastali i stvarali kao bend. Tragovi prošlosti jesu oda trenutku u kojem je Beograd sijao i onda kada je u njemu bio mrak. Započeli smo 1986. godine put iz divnog vremena, ka ovom nevremenu. Kao ljudi se nismo promenili. Naše okruženje je isto, naši brojevi telefona su isti. Na to smo nestvarno ponosni. Naša knjiga je jedan potez ljubavi, otrgnut od zaborava, posvećen poklonicima rok muzike i fotografije - zaključuje muzičar, koji je započeo turneju nazvanu Licem u lice, koja predstavlja uvertiru za beogradski koncert, zakazan za 11. decembar u Hali sportova.
Piše: Stefan Tošović
