Kada je pre četvrt veka zakoračila na estradnu scenu bivše SFRJ, folk zvezda Dragana Mirković verovala je u to kako je karijeru moguće izgraditi bez ijedne profesionalne i privatne mrlje, što joj je, za razliku od mnogih njenih koleginica, i pošlo za rukom. Rođena je 18. januara 1968. godine u selu Kasidol, nadomak Požarevca, a odrasla je u šestočlanom domaćinstvu koje su činili deda Dragutin, baba Danica, otac Predrag, majka Jelica i starija sestra Dušica. Imala je bezbrižno detinjstvo tokom kojeg joj ništa nije nedostajalo, ali je od rane mladosti priželjkivala da što pre zaradi svoj prvi dinar kako bi njeni najbliži mogli lagodnije da žive. Njene velike ambicije pratilo je ozbiljno ponašanje što je tokom školovanja rezultiralo samo uspesima i najvišim ocenama. Više od lutaka i dečjih igara privlačili su je čarobni zvuci koji su dopirali iz harmonike njenog dede Dragutina, a prva pesma koju je sa samo pet godina naučila da peva bila je Devojka sokolu zulum učinila.
- Sećam se kako sam je pevala i plakala. Bilo mi je žao sokolice i sokolića koji su izgoreli kada je devojka zapalila šumu - priseća se Dragana čiji je muzički ukus ubrzo dobio nešto drugačije obrise.
- Sestra i ja imale smo jedan tranzistor koji smo slušale u letnjoj kuhinji i na svakih sat vremena menjale smo stanicu kako bismo obe zadovoljile svoje muzičke ukuse. Dok je ona uživala u narodnjačkom melosu, mene su više privlačili strani rok i pop zvuci, kao i fantastične note iz legendarnog mjuzikla Briljantin, autora Džima Džejkobsa i Vorena Kejsija - kaže Dragana čiji su muzički talenat ubrzo zapazili nastavnici muzičke kulture, pa je na takmičenjima osnovnih škola iz požarevačkog kraja redovno predstavljala svoju školu. S trinaest godina bila je najmlađi solista KUD Kasidol i svojom pesmom otvarala je i zatvarala priredbe na kojima su učestvovali i mnogi poznati pevači.
- Stidljivost tihe i povučene devojčice, kakva sam bila, mogla je da pobedi, i pobeđivala je, jedino ljubav prema muzici. Ogromnu tremu uoči svakog izlaska pred publiku razbijali su mi prvi taktovi pesme kojoj sam se potpuno prepuštala - tvrdi folk diva koja se rado seća perioda kada se o njoj pričalo kao o kasidolskom čudu od deteta. Kada se priča proširila dovoljno daleko, čelni ljudi Diskos produkcije došli su u kuću Draganinih roditelja predlažući im da njihova ćerka snimi ploču. Tata Predrag bio je šokiran, pa se uvaženim gostima ukratko obratio: Nemojte, ljudi, k’o Boga vas molim! Pa ona još nije završila ni školu - govorio je drhtavim glasom, a u još većem šoku bila je Dragana.
- Pevanje je za mene tada bilo samo zabava, a san mi je bio da završim fakultet, dobro naučim engleski jezik, postanem turistički vodič i proputujem svet. I sve sam to uradila, ali sa mikrofonom u ruci - smeje se šarmantna pevačica koja ni nakon što je snimila nekoliko pesama u jednom tonskom studiju nije verovala da će one ikada ugledati svetlost dana.
- Sestra je peglala, a ja sam joj pravila društvo u letnjoj kuhinji kada smo na Radio Požarevcu čule moju prvu pesmu. Izletele smo u dvorište i sudarile se sa roditeljima koji su bili preplašeni od našeg vrištanja. Jednostavno nisam mogla da verujem da ću ikada čuti pesmu koju sam snimila jer u to vreme zaista je bilo teško dopreti do estradne scene, pošto su kvalitativni kriterijumi za uplovljavanje u muzičke vode bili rigorozni - priča četrdesetjednogodišnja umetnica.
Uprkos njenoj neverici ljudi iz Diskosa bili su uporni da od raspevanog devojčurka stvore pevačku zvezdu. Porodica se okupila, većala i donela odluku da njihova mezimica snimi ploču, ali tek nakon što završi osnovnu školu. Petnaestogodišnja Dragana Mirković u kuću je donela Vukovu diplomu, a sa njom i prvu ploču Imam dečka nemirnog.
- Pravo iz školske klupe ušla sam u studio. Dopalo mi se jer su me svi ti ljudi, važni i dosta stariji od mene, među kojima je bilo i popularnih pevača, smatrali čudom od deteta - niže sećanja na tinejdžerski period dobra devojka čija je prva pesma Imam dečka nemirnog ubrzo dospela na vrh svih top lista, a ploča je prodata u 160.000 hiljada primeraka. Zvezda, odmilja prozvana Luče iz Kasidola, bila je rođena. Usledili su albumi: Umiljato oko moje, Spasi me samoće, Ruže cvetaju samo u pesmama, Najlepši par. Sa kompozitorom Miodragom M. Ilićem ostvarila je plodonosnu saradnju iz koje su se rodili hitovi, od Simpatije pa do jedne od sada već kultnih srpskih narodnih pesama Kad bi znao kako čeznem. Kao član Južnog vetra pevala je na turnejama širom nekadašnje Jugoslavije zajedno sa Sinanom Sakićem, Šemsom Suljaković, Miletom Kitićem, a svi zajedno održali su 1989. veliki koncert na stadionu Tašmajdan, pred tada rekordnih, 11.000 ljudi. Vrtoglavi uspeh Mirkovićevoj se događa od 1990. godine. Tri puta zaredom pobeđuje na Poselu Beograda 202, zatim na MESAM-u, nekoliko puta osvaja Oskara popularnosti, statue Melko, Zlatne gramofone, zlatne i dijamantske ploče, raznovrsne plakete i priznanja… Dragana je najnagrađivanija pevačica svih vremena kod nas, o čemu svedoči više od trideset pozlaćenih statua koje je dobila za pevačicu godine, najprodavaniju ploču, hit godine… Udruženje radio stanica Srbije 1993. godine proglasilo ju je za pevačicu decenije. Iste godine, naši ljudi u dijaspori birali su najpopularniju ličnost treće Jugoslavije na kojem je Dragana zauzela visoko treće mesto. Nakon Južnog vetra, Dragana prelazi u ZAM kod estradnog maga, pokojnog Rake Ðokica.
- Raka Đokić je i dan-danas najzaslužniji za uspon moje karijere. On je čovek koji je verovao u mene i najviše me gurao napred. Bio je ubeđen da ću postati evropska zvezda. Terao me je da sviram bubnjeve, snimam film, stalno je govorio da sam napredovala i išla u korak sa svetskim trendovima - setnim glasom priča Dragana koju je mnogo pogodila smrt bivšeg menadžera, u čijoj produkciji je snimila jednu od najprodavanijih ploča svih vremena, sa koje su sve pesme postale hitovi. Umirem majko, Pitaju me u mom kraju, Dve sudbine, Dolaze nam bolji dani, Moralo je leto proći, O, da li znaš - samo su neki od naslova koje publika oduševljeno prihvata. Rušeći barijeru između narodne i rok muzike pridobila je i armiju novih klinaca koji su postali njeni najvatreniji obožavaoci i istovremeno se osnivaju prvi fan klubovi Dragane Mirković, a pevačica kreće i na velike solo turneje, tokom kojih je držala po dva koncerta dnevno. U jeku popularnosti, 1994. godine Dragana je snimila i prvi film Slatko od snova koji na komičan način predstavlja priču o Deni, devojci koja radi u Mek Donald’s restoranu, a sanja da postane zvezda. U filmu su se pojavile mnoge zvezde srpskog glumišta, a Dragana je za potrebe filma pevala na engleskom jeziku i tako postala jedina folk pevačica, pored Lepe Brene, koja je na filmskom platnu pevala na engleskom.
- Odlično sam se zabavljala sa ekipom koja je snimala film i uvek će mi u sećanju ostati provodi sa Batom Živojinovićem, koji me je zvao Mala, zatim Srđanom Todorovićem, Brankom Katić i drugim velikanima domaćeg glumišta sa kojima sam imala čast da sarađujem - kaže Dragana. Diskografske kuće u to vreme počinju da se otimaju o Draganu Mirković, pa ona iz ZAM-a prelazi u PGP RTS, a potom i u Grand, Komunu… Iz godine u godinu snima hit albume kojima daje naziv Dragana, uspevajući da svakim sledećim nadmaši slavu prethodnog.
- Oduvek sam se trudila da ljudi ne poistovećuju moj život sa tekstovima, čak i u ovoj životnoj fazi kada sam najsrećnija. Uostalom, moj život je veoma dosadan da bi se o njemu pevalo. Živim mirno sa mužem i decom, a kome je to danas interesantno? Zato mene melodija mora da dotakne i uz prve taktove neke pesme koja mi se dopada ili plačem ili počinjem da đuskam. Moj suprug, s druge strane, nije preterano talentovan za muziku, mada me je podsticao da izdam prethodni album, iako sam se 2004. razočarala u estradu zbog tadašnje konstelacije stvari na muzičkoj sceni. Toni je bio sve vreme u zaveri sa mojim fanovima koji su mu se obraćali rečima: Samo vi možete naterati Draganu da ponovo snimi CD i dostojno obeleži tolike godine na estradi. U tome su i uspeli i tek posle prošlog albuma Luče moje mnoge stvari su se u mom životu promenile. Osnivanje televizije na kojoj sam art direktor za mene je bilo dobar podsticaj za još jedan CD sa novim pesmama, i zato sam krajem prošle godine izdala Eksploziju - priča Luče iz Kasidola čiji su dueti sa Harijem Varešanovićem, Ninom Rešićem, Željkom Šašićem, Danielom Đokićem i Zoricom Brunclik mesecima vladali top listama.
Da je reč o multimedijalnoj zvezdi koja peva, igra i glumi, pokazala je i učešćem na bečkom Festivalu savremene umetnosti Wiener Festwochen, nastupivši na performansu naše umetnice Milice Tomić. Milica je naime svoj rad nazvala po Draganinoj pesmi I kad jednom pukne ovo srce moje, videćeš u njemu samo ime tvoje sa ciljem da, kroz medijum muzike, prikaže odnos globalnog i lokalnog u umetnosti. Publika je bila oduševljena Draganinim nastupom pa je ona, umesto jedne pesme, održala mini koncert. Sutradan je imala veoma posećenu konferenciju za štampu, koju je vodila na engleskom jeziku, odgovarajući na pitanja novinara iz cele Evrope.
Koliko god da je stamena i energična na sceni, toliko je Dragana Mirković privatno krhka osoba kojoj su porodični mir i duševno spokojstvo oduvek bili na prvom mestu. Svoju bajkovitu ljubavnu zajednicu osnovala je 2000. godine sa austrijskim biznismenom Tonijem Bijelićem kojeg je upoznala sticajem okolnosti, kada ju je umesto jednog vlasnika diskoteke u kojoj je trebalo da nastupi sačekao na bečkom aerodromu.
- Tog trenutka, kada mi je pružio ruku da se upoznamo, ja sam osetila nešto neobično. Od siline emocija nisam ni čula njegovo ime. Mislila sam da ga nikada više u životu neću videti, ali se on potrudio da bude drugačije. Usledili su svakodnevni telefonski pozivi koji su podgrevali emocije i jačali moju odluku da svoj život zauvek spojim sa Tonijevim. Nakon godinu i po dana platonske ljubavi, spakovala sam sve stvari u jedan kofer i odletela u Beč. Zaprosio me je na najromantičniji mogući način: u kolima, na semaforu, za vreme crvenog svetla. Venčali smo se 28. septembra 2000, naredne godine dobili smo sina Marka, a odmah potom i ćerku Manuelu. U januaru sam napunila četrdeset i jednu godinu, ali i dalje može da me pogodi nepravda, uprkos tome što sam za četiri decenije dobro spoznala kakvi sve profili ljudi postoje, naročito u javnom poslu. Sve to, međutim, lakše prolazim otkako imam svoju decu i kada se zbog nečega isplačem, pogledam u njih i onda mi nije jasno zašto sam plakala. Promenila sam se i u smislu životnih interesovanja. Postala sam mirna, zadovoljna i zadovoljena u svakom smislu. Presrećna sam i bila bih zaista neskromna kada bih još nešto tražila od života. Dobila sam duševni mir i mnogo više nego što sam očekivala. To je moje najveće bogatstvo, a sve ostalo može i ne mora da postoji. Mada ne krijem da bi treće dete bilo prava kruna svega što sam u životu postigla. Nebitno je hoće li biti muško ili žensko, podjednako ću se radovati, samo da mi se to desi. U poslednje vreme, deca me konstantno zapitkuju zašto ne rodim još jednu bebu i ne znam da li nešto predosećaju, ali redovno me zadirkuju. Marko bi voleo brata, Maneula sestru i jedino ću u tom smislu imati problem da im oboma ispunim želju. Toni i ja za sada ne žurimo, a budući da je on mlađi od mene četiri godine stalno mi zabranjuje da mu spominjem svoje godine i pričam kako sam starija i kako mi biološki sat otkucava - zaključuje uz osmeh ponosna mama i vlasnica satelitske i kablovske DM SAT TV koju su stanovnici Bugarske u anketi sprovedenoj pre četiri godine proglasili pevačicom Balkana, a njene pesme našle su se i kao soundtrack nemačko-austrijsko-švajcarskog filma Lutalica koji je na nemačkom govornom području premijerno prikazan 2005. godine.
Nikola Rumenić
