On je preživeo dve porodične tragedije, ali i sahranio dvojicu najboljih prijatelja sa kojima je svojevremeno delio grupu Montenigers, kaže da ima snage da nastavi dalje sa osmehom na licu i puno pozitivne energije.
- Nikada neću razumeti zašto se dobrim ljudima dešavaju loše stvari. Moj brat je, neću preterati kad to kažem, anđeo koji hoda zemljom. Nije mi jasno zašto mu je Bog, iz čista mira, uzeo ćerku, predivnu devojčicu. To je tragedija koja se ne može rečima opisati. Moj otac, koji mrava nije zgazio, izgubio je život u saobraćajnoj nesreći. Za utehu mi je to što kažu da veliki, časni i pošteni ljudi umiru iznenadnom, tragičnom smrću. Narodski rečeno, od mača – priča Nigor i dodaje da se nikada nije oporavio od smrti dva bliska prijatelja Duška Nikolića i Nebojiše Saveljića sa kojima je sredinom devedesetih oformio sastav Montenigers.
Igorov prijatelj Duško nikada nije dočekao da se izda prvi album Montenigersa, pa je on na njegovoj sahrani priložio jedan disk nakon čega su mu neki ljudi rekli da to nikada nije trebao da uradi.
- Jedan čovek, koji poznaje razne narodne običaje i verovanja, mi je rekao da to nisam smeo da uradim, jer sam na taj način zakopao svoju karijeru. Koliko ima istine u tome, ne znam, ali nikome, naravno, ni sebi, nisam želeo da nanesem zlo, a kažu da se takve stvari rade kada želiš da naudiš nekome – objašnjava Igor i napominje da ga već 20 godina od svakog zla štiti krst koji je dobio u pećkoj patrijaršiji kao i da, bez obzira na sve tragedije koje je doživeo, ne dozvoljava da ga bilo ko, ili bilo šta slomi.
(Izvor: Telegraf)
