Iako ga mediji nikada nisu stavljali u kontekst ljubavnih trouglova, baš jedan komplikovani emotivni odnos obeležiće kraj aprila i početak maja u životu glumca Viktora Savića koji u novoj postavci Ane Karenjine tumači lik Vronskog. Bez obzira na to što mu je tek trideset godina, u svetu glume prisutan je već gotovo dve decenije. Kada se danas osvrne na svoje profesionalne početke, svestan je kako svojih kvaliteta, tako i grešaka iz kojih je uvek pokušavao da izvuče pouke. Najviše ceni svoje prijatelje kraj kojih uspeva da bar nakratko provede vreme daleko od očiju javnosti i smatra ih svojim najvećim bogatstvom.
- Što sam stariji, sve sam zreliji i imam više iskustva. Nisam zadrt u ličnim stavovima i uvek sam spreman da saslušam i prihvatim nove predloge ili promenim način razmišljanja. Svakako da imam svoje mišljenje i uvek sam spreman da ga iznesem – govori ovaj uspešni umetnik koji se trudi da u životu ne postavlja prevelike ciljeve.
- Zbog velikih nadanja, često doživljavamo razočaranje i to uglavnom veliko. Smatram da u životu uopšte ne treba imati očekivanja, a pogotovo ne ona ogromna i zaista se trudim da to praktikujem. Sve to, baš kao i mnogo toga drugog, naučio sam iz knjiga, a potom bih pročitano uporedio sa nekim svojim iskustvom – kaže Viktor koji je izuzetno ponosan na to što ume da se izmesti iz sveta sedme umetnosti.
- Zahvaljujući svojim prijateljima koji nemaju nikakve veze sa poslom kojim se bavim, mogu potpuno da se isključim iz glume. U tim trenucima volim da putujem, najčešće na more, i da se isključim iz svakodnevnih obaveza i razmišljanja. Taj način funkcionisanja je dragocen – ističe Savić, svestan kriznih vremena koja su se posebno odrazila na kulturu i glumački poziv.
- Novčana neizvesnost je najveća u ovom poslu, ali često volim da kažem – svako ko je izabrao umetnost kako bi se obogatio, taj je promašio temu. Vremena su takva da se slabo snima, a i ponuda je manje. Ali, za nekoga ko je otvorenog srca i uma, nema straha, pogotovo u glumi jer u ovom poslu čovek isijava energijom koju ima u sebi. Kada nema posla, to vreme može da se iskoristi u traženju tekstova, čitanju, inspiraciji, tako da ni ti trenuci nisu izgubljeni i sve uloženo sigurno će se vratiti na najbolji način. Na moju sreću ili možda žalost, od treće godine fakulteta obuzet sam poslom, ali i pored svih obaveza, još se preispitujem. Naravno, neki poslovi su mi nametnuti, drugi nisu, ali sve je to glumački trening – objašnjava glumac koji s nestrpljenjem iščekuje 26. april i premijeru predstave Ana Karenjina u pozorištu i operi Madlenianum.
- Radnja predstave izmeštena je u sadašnjost, ali u odnosima između likova ništa se nije promenilo. Moj pokojni profesor Vlada Jevtović stalno je govorio da je partner sudbina, a u ovom slučaju sudbina mi je dodelila Ninu Janković i stvarno imamo odličnu saradnju. Veoma sam zadovoljan celom ekipom, govorimo istim jezikom i zaista nam je lako da radimo. Možda mi je bilo najteže da igram ulogu ljubavnika jer to nisu role koje mi leže, ali u tome se u stvari krije prava čar. Sve što je na neki način odstupanje od moje ličnosti, za mene je veliki izazov – zaključuje Viktor.
Piše: Danilo Mašojević
