Glumica Anđelka Prpić (29) osvojila je publiku ulogom Čarne u seriji Žene sa Dedinja, ali i kroz brojne TV formate. Sada je deo svakodnevice gledalaca TV B92 na kojoj zajedno sa Milošem Uroševićem vodi emisiju Bulevar u 5 do 5. Ovaj angažman izazvao je negodovanje njenog sina Jakše (1,5) kome je zaposlena mama veoma nedostajala, ali na kraju se ipak navikao. Uz dobru organizaciju, zajedno sa svojim suprugom Dariom Prpićem (30) Anđelka je uspela da izgradi skladno porodično gnezdo u koje je unela znanje nasleđeno od svojih roditelja.
Story: Vaša majka ima izreku: Ono što mi je teško, uradiće Preža! Ugledate li se na nju u svom braku?
- Moja mama prepuna je tih mudrosti, a njena rečenica za svaku priliku glasi: Ma šta mi je teško da Preža prenese, donese, odnese... Čak i ljudi koji ne poznaju Dušku i Prežu koriste ovu rečenicu, među njima i moj kolega Ljuba Bandović. Ali, bez obzira na ovu foru koju svi vole, čini mi se da je stub svake porodice žena, ona je ta koja usmerava ukućane.
Story: U oktobru ćete obeležiti tri godine braka sa svojim suprugom Dariom. Jesu li se ostvarila vaša sanjarenja o braku?
- Volim da sanjarim i maštam, što radim i dan-danas, ali smatram da sam i prilično realna. Brak je nešto na čemu mora svakodnevno da se radi. Svaka žena manje ili više ima predispoziciju da postane džangrizava i stalno melje, pa svom suprugu govorim kako mora da mi pomogne da ne postanem takva. Moramo da delimo sve obaveze kako bismo sačuvali sebe. Kao u svemu, i u ovom slučaju važno je da nekome nađeš žicu kako bi ga motivisao da nešto uradi. To je ključna stvar, ali ipak uspevamo u tome.
Story: U kakvog dečaka stasava vaš sin Jakša?
- Jakša nas svaki dan fascinira nečim novim, što možda ljudima sa strane i nije toliko interesantno, ali nama jeste. On je stvarno dete sa Telešopa. Ne plače, veselog je i dobrog duha, ali pretpostavljam da to svi roditelji govore za svog naslednika dok ne dobiju drugo dete. Verovatno tada i mogu da naprave poređenje.
Story: Kada ćete vi napraviti takvo poređenje?
- Napravićemo, ali polako. (Smeh) Dopada mi se što sam vratila svoj pređašnji život, bez obzira na majčinstvo i sve obaveze u vezi sa tom ulogom. Dario i ja opet imamo vremena za sebe.
Story: Na koga više liči vaš naslednik?
- Jakša je isti Dario i to od trenutka kada se rodio, pa sve do danas. Kada komentarišu na koga liči, svi kažu: Izvini, ali isti je tata! Nema potrebe da mi se izvinjavaju, ja sam tog čoveka i birala kako bi dete ličilo na njega.
Story: Da li ste stroga i patrijarhalna majka?
- Ne znam. Volim red, rad i disciplinu, mora da se zna kada se ide na spavanje, ruča, odlazi u šetnju, šta se sme, a šta nije dozvoljeno. Naravno, kao i sve majke nekad posustanem, ali obećavam: Od sutra neću više tako!
Story: Pokazuje li Jakša ljubomoru i da mu nedostajete kada ste odsutni zbog posla?
- Početak Bulevara u 5 do 5 u našoj kući obeležen je tako što je on vrištao i cičao kada bi me video na ekranu. Išao je do ulaznih vrata da vidi dolazim li kući i odakle se to čuje moj glas. Zbog njega ukućani izvesno vreme nisu mogli da gledaju televiziju, ali sada je sve u redu. Kada me Jakša vidi na malim ekranima, doziva me i maše mi pokušavajući da uspostavi neku komunikaciju. Sada za svaku plavu ženu sa televizije misli da sam to ja.
Story: Da li ste zadovoljni kako ste se snašli u ovom voditeljskom angažmanu?
- Imam utisak da sam snađena. (Smeh) Iskreno, na početku dobijala sam komentare da ne ličim na sebe, kako vizuelno, tako i kada je reč o ponašanju. Dve nedelje kasnije usledile su pohvale kako sam uspela da pokažem svoje pravo lice.
Story: Iako je gluma vaša primarna profesija, da li ste podjednako zavoleli i televizijski posao?
- I pre nego što sam počela da radim TV formate koji ipak nisu bili voditeljski kao ovaj sada, volela sam televiziju. Ostajem pri tome da je gluma moja primarna profesija, a volela bih da Bulevar u 5 do 5 obogatim nekim igranim segmentima. Videćemo koliko će mi to dozvoliti.
Story: Zažalite li ponekad što niste više upućeni na glumu?
- Nije mi žao zato što mi je i ovde lepo, pa ne mogu da budem nesrećna. Radim sa odličnim ljudima i zaista uživam. Najviše na svetu ne volim, da ne kažem mrzim, neostvarene glumce, što je baš teška kategorija za slušanje, gledanje, varenje... Nikada ne bih želela da uđem u tu kategoriju, šta god da sutra budem radila. Zbog toga sam i otvorila studio lepote Diktat kako bih imala još jedno zanimanje. Kada nisam imala posla u svojoj profesiji i na televiziji, sama sam sebi dala zanimaciju kroz taj salon.
Story: Da li je tačno da vam je Nebojša Glogovac dao najveći podsticaj kada je reč o vašem bavljenju glumom?
- Dok sam pohađala srednju školu, učestvovala sam u kvizu Generalna proba na Trećem kanalu. Takmičila sam se u prvoj sezoni kada je Nebojša bio u žiriju. Nakon što sam pobedila u jednoj epizodi i plasirala se u finale, on mi je prišao i pitao me na čijoj sam klasi. Bilo mi je neverovatno što je pomislio kako studiram glumu. Čak sam ga kasnije i zvala da se konsultujem oko pripreme prijemnog ispita. Iako je bio na nekom snimanju u inostranstvu, pažljivo me je saslušao, mada sam i danas ubeđena da se nije setio s kim priča.
Story: Koliko ste se promenili od dana kada ste u Novom Sadu upisali fakultet i odselili se iz rodnog Požarevca?
- Imala sam razne faze traženja i menjanja sopstvene ličnosti, ali nakon svega, najsličnija sam onome kakva sam bila na samom početku.
Story: Slažete li se sa tvrdnjom da velika sredina sa sobom nosi ogromna očekivanja, a samim tim i velika razočaranja?
- Prošla sam kroz depresivne faze, a verujem da glumci znaju o čemu pričam. Kastinzi koje ne prolaziš, obilaziš pozorišta i koliko god da sam bila uporna, nisam uspevala u onome što sam naumila. U tim trenucima ne možeš a da se ne zapitaš da li si zaista stvoren za posao kojim želiš da se baviš. Ne mislim da je za sve presudna veza, ali nekada se jednostavno ne poklope okolnosti. Mnogo su mi pomogle moje najbolje drugarice. Nas šest družimo se od osnovne škole, a i posle fakulteta živele smo zajedno. One su od svakog mog malog uspeha umele da naprave povod za slavlje i uvek mi vrate entuzijazam. Veliki grad, a svetla jaka, tako da nije svejedno, ali nikada nisam pokušavala da budem deo tog miljea. Prirodno je da sam se s nekim ljudima iz sveta glume i velegradskog života zbližila, a neki od njih su mi sada dobri prijatelji. Uvek sam u srcu bila Požarevljanka, a to sam i ostala, što volim da ističem.
Razgovarao: Danilo Mašojević
