To što je od malih nogu bio zanesen melodijom dedine violine, frontmenu grupe Hari Mata Hari, Hajrudinu Varešanoviću (52), kao da je odredilo životni put. U radu je uvek, kako kaže, fokusiran samo na stvaranje, a uz podršku supruge Jasminke (44), dece Nađe (26), Damira (17), Maka (19) i unuka Ishaka (3), jedan je od malobrojnih pevača koji svojim autorskim identitetom uspeva da opstane na sceni. Posle pet godina pauze, objavio je novu pesmu, što je povod da uz prisećanje na neke prošle dane otkrije koliko mu u životu znači posao kojim se bavi.
Story: Pola decenije prošlo je od vašeg poslednjeg albuma Sreća. Šta ste radili u međuvremenu?
- Imali smo veliku promotivnu turneju i mnogo posla, što je pojelo te prve godine. Bili smo u Sarajevu, Beogradu, Zagrebu, Skoplju, Ljubljani, a potom u Australiji, Americi, Skandinaviji. Godinu dana bio sam na odmoru, a još toliko preispitivao sam se da li bih radio, šta bi to bilo...
Story: Ko vam u tim lutanjima pomaže da se opustite i nađete inspiraciju?
- Volim da se družim sa ljudima koji nemaju veze s mojim poslom. Oni mi daju pozitivnu energiju i vraćaju me u neku lepu prošlost, na primer u detinjstvo. Najbolje punjenje energije predstavlja upravo beg od muzike. Taj odmor stvara mi novu želju, ona se razvija i nastaje inspiracija.
Kompletan intervju možete da pročitate u novom broju magazina Story, koji je u prodaji od petka, 14. februara.
