Lakoća baratanja rečima svojstvena Jovanu Ćirilovu (82) pretvara se u jezičku zavrzlamu onda kada bilo ko pokuša da nabroji sva njegova zanimanja i interesovanja. Po obrazovanju je filozof, inače teatrolog, dramaturg, dramski pisac, romanopisac, pesnik, publicista, bivši upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta i selektor Bitefa, ali njegovi prvi pisani tragovi vode do knjige poezije. Pisanje knjiga je i zvanično započeo pesničkom zbirkom Putovanje po gramatici davne 1972. godine, a ovih dana promoviše poetski nadahnuto delo Poređenje prideva.
- Na pisanje još jedne zbirke poezije inspirisalo me je sve što nisam mogao da izrazim prozom. To je verovatno i smisao poezije, koja je po mom mišljenju neka srećna kombinacija filozofije i umetnosti. Ona je neobavezna filozofija, slobodna od konvencija logičkih kategorija i zato duboko istinita. Čini mi se da se ništa nije promenilo od moje prve pesničke zbirke. Samo sam malo racionalniji u tesanju stihova. Ne znam da li je to napredak ili nazadak - pita se na početku razgovora za Story slavni pozorišni i pesnički guru koji ističe da voli i dobru erotsku poeziju, ali nikako pornografiju.
- I vizuelna predstava erotike može biti poetična, kao što i verbalna može da bude pornografska. U životu individue ima mesta i erotskoj poeziji i pornografiji, zavisno od trenutka i raspoloženja - pojašnjava Ćirilov odgovor na pitanje u čemu je blagodet poetskog rečnika kojim se opisuje erotika ljudskog bića naspram njenog vizuelnog umetničkog doživljaja. Za njega pisanje predstavlja nešto poput traganja po dubinama sopstvene duše.
- Ne bih baš rekao traganje po dubinama, nego po manje poznatim kutovima vlastite ličnosti. Ne mora u poeziji sve da bude duboko, katkad je dovoljno da bude iznenadno i nepoznato otkriće samom sebi, koje se desi sa lakoćom - ističe legendarni dramaturg koga u domaćoj javnosti nazivaju renesansnom pojavom naše kulture i retkom zveri savremene srpske kulture.
- Možda ćete se začuditi i vi i čitaoci, ali mi te pohvale ne prijaju mnogo. Zbog njih ne znam kako da se ponašam pred drugima, a ni pred samim sobom. Priznajem da bi bilo lepo da je to istina. Ne prenemažem se, ali samo ja znam koliko mnogo nedostaje mom obrazovanju. Voleo bih da znam mnogo više. Reći ću i primer - žao mi je, recimo, što ne znam arapski ili persijski jezik. Kineski dosta dobro znam mada se to odnosi više na principe tog jezika, nego na neko aktivno znanje, kasno sam počeo da ga učim - skromno će osvedočeni poliglota i kulturni poslenik kog godinama odbija mirni penzionerski život pa je i na početku devete decenije života veoma aktivan.
- Pitanje izgleda jednostavno, ali ja ne znam da odgovorim na njega. Katkad sam se u mladosti osećao kao penzioner, kao što se danas katkad osećam kao tinejdžer - kroz smeh će vlasnik jedne od najbogatijih riznica domaće i svetske književnosti. Ali, iako okružen sa preko deset hiljada knjiga, nijedna mu nije odgonetnula šta je to tako drsko u glagolu umreti.
-To je bio deo mog pesničkog iskaza. Moj krik protiv čovekove sudbine da je jedino živo biće koje zna da će umreti. Mada ponekad ni u to ne veruje i zato uz pomoć religije izmišlja život posle smrti u raju ili, ako baš mora, makar i u paklu. U svojoj privatnoj biblioteci uglavnom osećam spokojstvo, ali i radost da mi je pristupačno ono što je civilizacija stvorila, mada ne razumem baš sve. Ne znam koje su prednosti u riznici domaće i svetske književnosti, ali osećam da su velike - kaže proslavljeni kolumnista koji po mišljenju mnogih u brojnim segmentima svoje svakodnevice živi asketski.
- Sasvim asketski ni u jednom delu svog života. Ali sam pomalo asketa u svemu - u jelu, odmaranju, erotici. Ne znam da li je to askeza što ne pijem alkohol i što ne pušim jer to ne doživljavam kao odricanje pošto za tim nemam nikakve potrebe - priča multitalentovani rođeni Kikinđanin koji kaže da mu nesputani slobodnjački duh omogućava da se oseća dobro i ovih dana kada ide na operaciju.
- Nemam velikih stresnih situacija, bar za sada. Ovo govorim pred odlazak na operaciju uvećane, bar kažu, nemaligne štitaste žlezde. Imam malu nelagodu što ću biti izvan svojih svakodnevnih tokova, izolovan nekoliko dana u bolnici - optimistično zaključuje Ćirilov.
Piše: Nikola Rumenić
