Lepa Brena: Deca su sačuvala moj brak

1
U susret prazničnim trenucima koje će joj ulepšati dolazak sinova iz Amerike, folk zvezda Lepa Brena priča o proslavi 22 godine braka sa suprugom Slobodanom - Bobom Živojinovićem, kako su ga održali i na koji način je uspela da očuva svoju porodicu.
Lepa Brena. Foto: Luka Šarac
Lepa Brena. Foto: Luka Šarac

Pevačica Lepa Brena (53) i bivši teniser Slobodan - Boba Živojinović  (50) obeležili su proteklog vikenda dvadeset i dve godine braka. Njih dvoje venčali su se 7. decembra 1991. godine u hotelu Interkontinental koji se sada zove Crown plaza i gde Brena nastupa u predstojećoj novogodišnjoj noći.

- Za Novu godinu pevam tamo gde sam se venčala. Borili smo se da sačuvamo jedinu trajnu životnu vrednost, a to je porodica. Treba razvijati osećaj pripadnosti familiji jer deca uvek znaju da cene i osete koliko ulažete u njih. Nisam, međutim, pobornik toga da svaki brak treba sačuvati  - kaže Brena na početku razgovora za Story i navodi da joj ovih dana neprestano naviru sećanja na dvoipodecenijski period proveden uz ljubav njenog života.

- Bilo je svega za dvadeset i dve godine braka i četiri godine zabavljanja, ali uvek ponavljam kako se sigurno ni za koga ne bih udala, da se nisam udala za Bobu. Nije lako sa mnom, ali nije lako ni sa muškarcima sa ovih prostora. Teško je kada se spoje dve energične i vrlo samostalne ličnosti. Najteže je bilo održati priču koja treba da traje. I tek kada želite da prekinete sve, deca i razni znakovi pored puta opomenu vas

da bi i sa nekim drugim prvih godinu dana bilo slatko, pošto se nakon toga vraćate u realnost. Vredi ulagati u porodicu i negovati je. Naših troje naslednika znaju to da cene i Bobu i mene to najviše usrećuje - ističe živa legenda bivše Jugoslavije naglašavajući kako ni u jednom braku, pa ni u njenom, nije sve idilično.

- Iako na društvenim mrežama i naslovnim stranama neretko predstavljamo našu ljubav mnogo idiličnijom nego što ona jeste, moram da priznam kako su nas osim emocija i osećaja pripadnosti porodici spojile teške stvari poput smrti roditelja, kidnapovanja deteta... Prošli smo mnoge teške situacije i to je našu vezu učinilo znatno stabilnijom. Kada je dobro, svi vas vole i prijatelji su vam, a kada je teško, tek tada znate ko vam pruža reči utehe - kaže slavna umetnica koja je godišnjicu braka obeležila večerom sa najbližim prijateljima.  

- Ništa nismo planirali unapred, zaista je sve ispalo spontano baš kao što je i ponuda za novogodišnji nastup sa Harijem Mata Harijem u hotelu u kojem sam se udala za Bobu, stigla iznenada. Dolaze mi i deca iz Amerike i neizmerno se radujem praznicima. Naši sinovi sigurno će zujati na relaciji Zlatibor - Beograd, ali važno je da ćemo se družiti već petnaestog decembra - radosno će pevačica koja je prilično teško podnela preseljenje svojih i Bobinih naslednika Stefana, Viktora i Filipa u Ameriku. U to su se uverili i svi njeni prijatelji kada je nedavno proslavila krsnu slavu Aranđelovdan. Tog dana se na Facebooku pojavio status njenog sina Viktora koji je napisao: Slava mi je, a nisam kod kuće.

- Moja teorija je da deca treba da se na vreme odvoje od roditelja kako bi se međusobno volela, poštovala i naučila da žive samostalno. Moji sinovi su sjajni momci, dobro su se snašli u Sjedinjenim Američkim Državama, a naš problem isti je kao i problem svih roditelja kojima nedostaju njihovi naslednici koji žive odvojeno. Verujem da i mi nedostajemo njima. Ipak, hvala bogu, svi smo živi, zdravi i funkcionišemo. Ne smatram to nikakvom teškom situacijom iako na dan slave jesmo malo plakali - kaže Brena koja je tokom nedavnog boravka u Majamiju neumorno krstarila sa sinovima.

- Proveli smo divne trenutke sa porodicom iz Sarajeva koja živi u Majamiju. Vukica i Žarko i njihov sin divni su i topli ljudi koji paze i kontrolišu Viktora i Stefana kada mi nismo s njima, a kada im Boba i ja dođemo u posetu, svi zajedno vozikamo se brodom i uživamo u čarima Majamija - priča plavokosa zvezda bivše Jugoslavije trenutno zabrinuta za majku Ifetu koja uskoro treba da se podvrgne operaciji kolena.

- To mi je noćna mora već duži period. Ona ima osamdeset godina i plaši me taj trenutak pošto ne znam kako će podneti hirurški zahvat. Možda sam malo ispustila očevo zdravstveno stanje pa ne želim da se nešto slično desi i sa mamom. Trenutno tome podređujem sve poslovne obaveze. Trebalo je da bude operisana u septembru, ali su se javili neki objektivni problemi i ona sada više ne može da čeka. Što se mora, mora se... Ako treba da biram između nje i bilo kakvih porodičnih i profesionalnih obaveza, sigurno ću biti uz nju - optimistično zaključuje harizmatična umetnica.

Piše: Nikola Rumenić

 

makonda-tracker