Kada je pre četiri i po decenije, tačnije trećeg decembra 1968. godine, uz orkestar legendarnog Janike Balaža snimio svoj prvi singl Svake noći tebi pevam, Zvonko Bogdan, bard panonske nizije i najpoznatiji bunjevački pesnik nije ni slutio kuda će ga to odvesti. Pesmu je u znak poštovanja posvetio čoveku kome se divio, Vlastimiru Pavloviću Carevcu, kompozitoru koji je u istoriju ušao kao predani čuvar srpske muzičke baštine, ali i autor pesme Svilen konac. Da je tada dvadesetšestogodišnjem glumcu koji se amaterski bavio i pevanjem neko nagovestio da će decenijama kasnije njegovo ime publici biti poznatije nego ime njegovog uzora i učitelja, Zvonko Bogdan zasigurno bi se samo nasmejao.
- Nisam se nadao uspehu, sve se desilo slučajno, uz podršku moje porodice i ljudi s kojima sam radio. Imao sam sreću da učim od najboljih, a zahvaljujući Carevčevom tercisti Branku Belobrku, koji je bio moj prvi kapelnik, ušao sam u svet najeminentnijih ljudi koji su se bavili izvornom narodnom muzikom, gradskim pesmama i romansama. Ostao sam u tom fahu i kad sam shvatio odakle sam, odakle potičem, počeo sam da se bavim prikupljanjem izvorne muzike – kaže legenda panonske šansone.
Iako poznat po nostalgičnim pesmama o prošlim vremenima, Zvonko Bogdan bez imalo sete gleda na svoju prošlost, karijeru i šeretski kaže da mu je vrlo zanimljiva moda da se na plakate matorih pevača stavljaju njihove slike iz mladosti. Ništa sentimentalniji nije ni kada govori o proslavi 45 godina svog autorskog rada.
- Ne volim jubileje, a ni rođendan ne slavim, to moji prijatelji obave bez mene. Ne bavim se retrospektivama, ne volim da pričam o prošlosti o kojoj pevam. Loše stvari zaboravljam i trudim se da mi u životu bude uglavnom dobro. A što se koncerta tiče, on će, kao i uvek, biti po nečemu poseban. Ove godine to je autorsko veče, izvodiću svoje pesme, ali i one koje sam kao koautor malo promenio – najavljuje romantični glasnik vojvođanske ravnice.
- Ne namećući se i ne jureći slavu, Zvonko Bogdan je stekao i gotovo pola veka održavao popularnost kvalitetnim pesmama i nastupima koji se pamte i prepričavaju. Vitalan i lucidan, sedamdesetjednogodišnji umetnik kaže da je naučio kako da se nosi sa činjenicom da ga mlađa publika doživljava kao instituciju, svojevrsni muzej panonskog muzičkog blaga.
- U poslednjih petnaestak godina navikao sam se na to i drugog izbora nemam nego da se s tim nosim. A kad sam u svoja četiri zida, to mi čini veliku čast – skromno kaže muzičar čije su pesme odavno postale neizbežni deo svakog veselja u ovom delu sveta.
Pogledajte Bogdana uživo:
Piše: Vera Nikolić
