Iako je pre petnaestak dana proslavio svoj šezdeset prvi rođendan, za dame on je jedan od najpoželjnijih muškaraca na svetu. To i ne čudi jer i u sedmoj deceniji života njegovo telo deluje zategnuto, najviše zbog aktivnog bavljenja borilačkim veštinama, ali i slobodnog vremena koje provodi u lovu i pecanju po ruskim tundrama. Aktivni je borac za zaštitu retkih životinja, bajker, zaljubljenik u adrenalinske sportove, podjednako odvažan kada sedne u lovački avion ili motornog zmaja. Iako u nekim prilikama deluje stidljivo i skromno, on to sigurno nije. Vešt je govornik, uspešan političar i efikasan pregovarač, oprezan je u obećanjima, ali drži datu reč. Ne trpi ultimatume i ne moli za pomoć, ali je rado daje, posebno ukoliko je to u geopolitičkom i svakom drugom interesu njegove države. Sa dobrim delom gore navedenog složiće se većina, manjina će reći: Da, ali... Ipak, svi će priznati jedno - on je jedan od dvojice najmoćnijih ljudi na svetu. Bez obzira na to da li pripadate grupi obožavalaca njegovog lika i dela ili kritičarima, složićete se sa činjenicom da je Vladimir Putin sve osim običnog političara izabranog od naroda da ga vodi. Pre svega, on je harizmatična osoba koja je svojim prepoznatljivim nastupima pridobila poverenje najvećeg broja Rusa, što je tri puta verifikovano i na predsedničkim izborima. Uspeh kod običnog naroda, pretežno pripadnika niže i srednje klase, najviše duguje činjenici da ostavlja utisak jake i čvrste osobe koja u svakom trenutku zna šta radi.
Vladimir Vladimirovič Putin rođen je u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu 7. oktobra 1952. godine u porodici Vladimira Spiridonoviča Putina, pripadnika NKVD (bivša javna i tajna sovjetska policija) i fabričke radnice Marije Ivanovič Putin. Njegov otac je ranih tridesetih godina prošlog veka bio regrutovan u sovjetsku mornaricu, a kasnije, tokom Drugog svetskog rata, prekomandovan je u diverzantsku grupu NKVD pa mnogi i u toj činjenici vide korene njegovog zanimanja za tajne službe. Deda po ocu, Spiridon Putin, bio je Lenjinov i Staljinov lični kuvar. Dvojica Vladimirove starije braće rođeni su sredinom 1930. godine, ali jedan je umro posle samo nekoliko meseci života, dok je drugi podlegao difteriji tokom nemačke opsade Lenjingrada. Vladimir Putin odrastao je živeći skromno sa roditeljima u malom državnom stanu i kao dete nije, za razliku od drugih, maštao o tome da kada poraste bude vatrogasac ili lekar. Od ranog detinjstva on je želeo da bude obaveštajac, tajni agent, narodski rečeno - špijun. Umesto klikera i ostalih dečjih igara, omiljena zabava bila mu je oponašanje likova obaveštajnih oficira iz sovjetskih filmova. Posle završene srednje škole, mladi Vladimir upisao je prava na međunarodnom ogranku Lenjingradskog državnog univerziteta na kojem je 1975. i diplomirao. Tokom studija, Putin je upoznao Anatolija Sobčaka, asistenta na predmetu poslovno pravo, koji je kasnije odigrao važnu ulogu u njegovoj karijeri. Kao student nastavio je aktivno da se bavi džudom, ali i ispunio poslednji preduslov, iako nezvaničan, za ostvarenje dečačkog sna - primljen je u članstvo Sovjetske komunističke partije.
Ubrzo posle diplomiranja regrutovan je u KGB pa je sledećih godinu dana proveo završavajući nekoliko specijalističkih kurseva. Tokom 1978. izučavao je metodologiju rada stranih obaveštajnih službi u Moskvi, posle čega je raspoređen u Prvo odeljenje uprave u Lenjingradu koje se bavilo stranim obaveštajnim službama.
Na samom početku 1980. godine upoznao je buduću suprugu, dvadesetdvogodišnju Ljudmilu Škrebnevu, studentkinju španskog jezika na Lenjingradskom filološkom fakultetu, koja je u to vreme radila i kao stjuardesa Aeroflota. Tri godine kasnije, 1983, oni su se venčali, a Putin, pošto je prošao i dodatne provere, odlazi na usavršavanje na KGB-ovoj visokoj školi u Moskvi. Sledeće godine, po završetku i tih studija, unapređen je u čin majora. Sredinom osamdesetih Putinovi se sele u Drezden, tadašnja DDR (Demokratska Republika Nemačka ili Istočna Nemačka) gde Vladimir dobija prvu i jedinu dužnost u inostranstvu. Iako nije bio najzadovoljniji postavljenjem za koje je mislio da je ispod njegovih mogućnosti, Putin je vredno radio. Te godine dobili su ćerku Mariju, a sledeće i drugu, Jekaterinu Katju, koja se rodila u Drezdenu. Nemačka tajna služba BND bila je tada, kako navode neki izvori, u posedu određenih informacija koje su govorile o njegovim vanbračnim aktivnostima, ali te priče ostale su na nivou nagađanja. Rušenje Berlinskog zida samo je simbolički obeležilo kraj jedne epohe i propast jednog sistema, društvenog uređenja, ali i celog hladnoratovskog istočnog bloka. Isto tako simbolično, raspad SSSR-a zapravo možemo posmatrati i kao početak Putinove vrtoglave političke karijere. Kada je 1990. prestala da postoji Istočna Nemačka, Putin je povučen iz Drezdena i cela porodica preselila se nazad u Lenjingrad. Tada su, tvrde upućeni, počele da se primećuju i prve pukotine u braku Putinovih. Kada je 1990. Ljudmila doživela saobraćajnu nesreću, Vladimir je nije obišao u bolnici jer je pokazivao Sankt Peterbug američkom magnatu Tedu Tarneru i navodno je poslao svog pomoćnika sa buketom cveća. Tih godina ona ga je svojim prijateljicama navodno opisivala kao vampira koji joj isisava život, ali bar je ne tuče i ne pije. Sledeće godine, u vreme neposredno pre neuspelog državnog udara protiv predsednika Rusije Borisa Jeljcina, Vladimir Putin, tada u činu pukovnika KGB-a, napušta službu. Posao nalazi kod svog poznanika iz studentskih dana, nekadašnjeg asistenta i profesora Anatolija Sobčaka, gradonačelnika Sankt Peterburga (te godine Lenjingradu je vraćeno ime koje je nosio do 1914). Putin mu postaje savetnik za međunarodne odnose, 1993. imenovan je za zamenika, a 1994. i za prvog zamenika gradonačelnika. Na toj poziciji ostaje do 1996. kada Sobčak gubi na izborima, a Putin, shvatajući to kao svoju moralnu obavezu, podnosi ostavku i seli se u Moskvu.
– Put ka slobodnom društvu nije bio jednostavan. Postoje tragične i slavne stranice u našoj istoriji - rekao je jednom prilikom Vladimir Putin. U junu te godine pridružio se Jeljcinovoj administraciji, a sledeće dve godine dobio je nekoliko veoma odgovornih i važnih poslova. U maju 1998. Jeljcin ga postavlja za prvog zamenika šefa predsedničkog osoblja, a 25. jula iste godine i za šefa Federalne službe bezbednosti koja je nasledila nekad svemoćni KGB. Tako postaje stalni član Saveta bezbednosti Ruske Federacije, a u martu 1999. i njegov sekretar. Putin je 9. avgusta 1999. godine postavljen za prvog potpredsednika Vlade Ruske Federacije, a kasnije istog tog dana, Jeljcin smenjuje premijera Sergeja Stepašina. Automatski, Putin je postao vršilac dužnosti premijera kojeg Boris Jeljcin želi da vidi i kao zvaničnog naslednika Stepašina, što je glasanjem u Ruskoj Dumi (skupštini) nedelju dana kasnije i ozvaničeno. Za manje od osamnaest meseci, Putin je bio peti premijer Rusije i mnogi su predviđali da se na tom položaju neće zadržati mnogo duže od svojih prethodnika. U tome su prednjačili Jeljcinovi glavni oponenti za predstojeće predsedničke izbore, gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov i bivši premijer Jevgenij Primakov, a jedan od ciljeva bio im je da spreče Putina da postane Jeljcinov naslednik. Tačku na i u Putinovoj političkoj karijeri stavio je niko drugi do Boris Jeljcin. Iznenada, 31. decembra 1999. godine on podnosi ostavku na mesto šefa države i za svog naslednika, vršioca dužnosti predsednika Ruske Federacije do predsedničkih izbora, imenuje Vladimira Putina. Lužkov i Primakov, iako zatečeni ovim potezom, ipak se ne predaju. Šanse da pobede tada već najpopularnijeg političara u Rusiji sve su manje. Putina običan narod vidi kao čoveka reda i zakona, premijera, kasnije i VD predsednika Rusije, koji ne pregovara sa teroristima i na svim frontovima, posebno u Čečeniji, Dagestanu i Ingušetiji nanosi im gubitke i snažno se bori za interese zemlje. U predvečerje predsedničkih izbora, Putin građanima Rusije, pre svega pripadnicima vojske, prenosi jasnu poruku da je on jedan od njih i da će to uvek biti i tako materijalizuje svoju prednost nad političkim protivnicima. U jeku najžešćih borbi u glavnom gradu Čečenije Groznom, on 20. marta sleće na obližnji aerodrom u borbenom avionu SU-27 i obilazi linije fronta. Učinivši ono što nijedan njegov prethodnik nije ni pomislio da uradi, Putin je jasno stavio do znanja kako ne priznaje strah, ali i da shvata značaj direktnog marketinga. Godinama kasnije on će graditi imidž neustrašivog predsednika i premijera: zaranjaće u podmornici, brinuti o ugroženim ždralovima i sibirskim tigrovima, jahati stepama i pecati go do pojasa.
-I uspevaće u tome, zapravo u svemu čega se dohvati. Na predsedničkim izborima, 26. marta te godine, pobeđuje u prvom krugu sa 53 odsto glasova izašlih birača. Kao jedan od glavnih ciljeva on proklamuje uspostavljanje ekonomske stabilnosti i vraćanje Rusije na geopolitički teren u statusu koji joj zaista kao supersili i pripada. Na izborima 2004. ubedljivo pobeđuje sa čak 71 odsto glasova, a na onima iz 2008, zbog odredbe Ustava koja kaže da predsednik ne može da obavlja tri uzastopna mandata, on kao svog kandidata protežira Dmitrija Medvedeva, premijera i prijatelja iz Sankt Peterburga. Oni menjaju pozicije, Medvedev je predsednik, a Putin premijer, iako mnogi tvrde da je sve važne odluke i dalje donosio Putin, a Medvedev ih je samo parafirao. Na izborima 2012. godine odnosi pobedu sa 62 odsto glasova započinjući svoj treći predsednički mandat. Tokom svojih predsedničkih mandata i vremena koje je proveo na čelu Vlade, Putin je doveo do povratka političke stabilnosti i ekonomskog napretka Rusije stavljajući tačku na krizu svih segmenata društva nastalu početkom devedesetih kao posledicu raspada tadašnjeg SSSR-a. Tokom proteklih 13 godina, Putin je jasno stavio do znanja da je Rusija jedna od dve najveće vojne sile na svetu i to dokazao predanom borbom protiv kavkaskih terorista ne pregovarajući sa njihovim vođama. Na silu je odgovarao silom, kao i tokom kratkotrajnog rata sa Gruzijom koja je pokušala da povrati otcepljene oblasti Južne Osetije i Abhazije. Obnovio je teritorijalnu celovitost uspostavljajući istovremeno jaku vertikalnu moć. Tokom njegovog, neki će reći autokratskog vladanja, nesporno je mnogo više onoga što mu ide naruku. Ruska ekonomija beležila je rast devet uzastopnih godina, zabeležen je rast bruto društvenog proizvoda od 72 odsto, za 50 procenata smanjeno je siromaštvo, a prosečna plata u Rusiji sa 80 porasla je na 640 američkih dolara. Ekonomski analitičari ove uspehe pripisali su, pre svega, snažnom makroekonomskom upravljanju , značajnim reformama, fiskalnoj politici i prilivima od energenata, što je Rusiju svrstalo i u red ekonomskih supersila. Iako je u Rusiji uvek dočekivan s osmehom, na Zapadu su tvrdili da vlada autokratski, osuđivali su njegove poteze, neke imenovali kao uskraćivanje ljudskih prava, posebno one usmerene protiv političkih neistomišljenika. Zapadna Evropa ipak je morala u svom intoniranju obraćanja prema Rusiji da bira lakše reči i termine zbog sveprisutne svesti o zavisnosti od neverovatnih zaliha prirodnog gasa kojima Rusija raspolaže. Drugi faktor je svakako činjenica da je ona postala jedno od najprobirljivijih tržišta kvalitetne i skupocene robe koju Zapad proizvodi. Slučaj članica pank grupe Pusi Rajot koje su zbog performansa izvedenog u crkvi osuđene na višegodišnje robije to i dokazuje. Vladimir Putin zapravo je odraz ruskog društva kojem takav način vođenja politike i odgovara. Oni zapravo žele čvrstu ruku, a Putin im upravo to i pruža. Za deo ruskog ekonomskog buma, svojevrsne uspele ekonomske i političke perestrojk,e zaslužan je i new deal koji je napravio sa brojnim milijarderima koji su svoje prve milione stekli krajem osamdesetih i početkom i sredinom devedesetih godina prošlog veka sumnjivim privatizacijama, zakupom prirodnih resursa, neretko i pljačkanjem firmi kojima su u ime države rukovodili. Njima je stavljeno do znanja da se besomučno bogaćenje više neće tolerisati ukoliko država i građani ne budu imali koristi od toga. Većina bogataša pristala je da novac investira u domovini pod uslovima koje je definisala država, zapravo da na određeni način plate državni reket. Neki poput Borisa Berezovskog i Mihaila Hodorkovskog nisu na to pristali. Berezovski je spas sve do svoje smrti pronašao u egzilu, u Velikoj Britaniji, dok Hodorkovski nije bio te sreće, osuđen je na decenijsku robiju, a imovina mu je konfiskovana. S druge strane, neki od najbogatijih ljudi sa Forbsove liste upravo su Rusi koji svoje poslove u domovini i van nje vode kako na svoje, tako i na zadovoljstvo Vladimira Putina i države. Medijski najeksponiraniji, ali ne i jedini su srpski zet Aleksandar Meljničenko, Oleg Deripaska i Roman Abramovič. Poštovaoci lika i dela Vladimira Putina reći će da je spoljna politika, čiji je glavni kreator i eksponent upravo on, principijelna, dok oponenti iz Rusije, pre svega iz redova bivših i sadašnjih komunista i nacionalista koji sanjaju o restauraciji SSSR-a, tvrde da je majka Rusija praktično na kolenima. Kada je septembra 2001. Al Kaida napala samo srce Amerike, Putin je tadašnjem predsedniku Džordžu Bušu poručio da će Rusija biti američki saveznik u borbi protiv terorizma protiveći se ipak unilateralnim akcijama protiv Avganistana, kasnije i Iraka. Putin i zvanična Moskva bili su, principijelno, i protiv mešanja Zapada u politička previranja tokom arapskog proleća, posebno protiv svrstavanja na jednu stranu u libijskom i sirijskom građanskom ratu. Ipak, na Rezoluciju Saveta bezbednosti za intervenciju u Libiji, Rusija nije uložila veto. Da je granica, što se Rusije tiče, pređena svedoči primer Sirije. Na najavu jednostrane anglo-američke vojne akcije bez odobrenja Saveta bezbednosti, Putin je reagovao upućivanjem flote u područje Mediterana, nadomak sirijske obale i poslednje baze van teritorija nekadašnjeg SSSR-a štiteći tako interese svoje zemlje. Kako vojne, tako i ekonomske jer sirijski predsednik Bašar el Asad je dobar, izvanredan kupac najsavremenijeg ruskog oružja. Ako je na profesionalnom, državničkom planu beležio dobre rezultate, to se, makar zvanično ne bi moglo reći i za privatni, porodični deo Putinovog života. Posle trideset godina braka, supružnici Vladimir i Ljudmila Putin početkom juna ove godine okončali su svoju bračnu zajednicu i to potvrdili posle jedne baletske predstave u Moskvi kojoj su zajedno prisustvovali. Prišao im je reporter državne televizije i pitao ih da li je istina kako više nisu zajedno.
- Tako je, kratko je odgovorio Vladimir, dok je gospođa Putin dodala:
- Naš brak je gotov zbog činjenice da se gotovo i ne viđamo. Jednom ranije Vladimir Putin bio je rečitiji: - Svako ko s njom (Ljudmilom) može da provede tri nedelje, zaslužuje nacionalni spomenik. Njihovom razvodu u izvesnoj meri verovatno su doprinele i glasine koje su predsednika povezivale s nekadašnjom crvenokosom seksi špijunkom Anom Čepmen i bivšom gimnastičarkom Alinom Kabajevom. Pričalo se takođe i da Putin sa Kabajevom ima dvoje vanbračne dece. Ono što je sasvim sigurno jeste to da Putin, koji je i jedan od istaknutijih članova kluba bajkera Noćni vukovi, podršku za svoju politiku crpe iz praktično svih krugova ruskog društva, kao i to da se trenutno ne vidi smetnja da bude predsednički kandidat i na izborima 2016. godine.
Piše: Moni Marković
