Uoči svog 46. rođendana koji je proslavila 28. oktobra, najuspešnija glumica svih vremena Džulija Roberts sumira utiske iz godine koja lagano izmiče, ali se sprema i za veliku premijeru filma August:Osage County u kojem će se predstaviti kao jedna od svojeglavih žena iz porodice Venston. Bila je ovo godina u kojoj je ponela i epitet beauty ikone, pa u intervjuu povodom lansiranja nove verzije parfemske vode Lancome La vie est belle legere, priča i o tome kako su pojedinci skloni da o njoj misle na osnovu parfema na koji miriše. Šaleći se na račun svog statusa, kako kaže ostarelog supermodela, ova glumica čiji su filmovi zaradili najviše novca u istoriji filmske umetnosti, pomno bira poslove naglašavajući da joj je od svih najvažnija uloga majke. Iako joj je privatni život otkako je pre 23 godine kao zgodna žena svojim osmehom zavela Ričarda Gira, u žiži interesovanja ponajviše i zbog veza sa poznatim muškarcima među kojima su Lajl Lavet, Metju Peri i Džejson Patrik, ona danas umesto reflektora i crvenih tepiha radije bira povučen život sa mužem, filmskim snimateljem Danijelom Moderom sa kojim se venčala 4. juna 2002, i njihovo troje dece, blizancima Finom i Hejzel (8) i sinom Henrijem (6).
Dok se pripremate za nove poslovne izazove i premijeru filma Avgust - Osage County, po čemu pamtite leto koje je za nama, a koje ste delom proveli u Njujorku sa porodicom?
- Bilo nam je veoma lepo jer smo nas petoro bili na okupu. Čak i dok sam radila u Oklahomi, dolazila sam kući svaki četvrti dan, a posle dva dana sa porodicom, ponovo bih se vraćala na posao.
Dobar deo filma snimali ste u Oklahomi.
- To je neverovatna država. Verujem da će se sama činjenica da smo bili tamo i doživeli takvo iskustvo, reflektovati u filmu. Reč je o državi koja se nosi sa neverovatnim ekstremima počevši od vremena, jer je i tornado čest... I ja sam sa juga, ali kod nas u Džordžiji je toplo kao u rerni. Radila sam i u Las Vegasu, gde je takođe pretoplo, ali u Oklahomi prašina i vetar ne odustaju nijednog trenutka.
Dramatičnu komediju Avgust - Osage County potpisuje reditelj Džon Vels čija je prvobitno bila pozorišna predstava. Šta je to što vas je privuklo da igrate u ovom filmu?
- Prvo sam odgledala predstavu i bila je veličanstvena. Bio je to komad koji je trebalo videti, a potom i poverovati u njega. Predstava je trajala više od tri sata, sa dve pauze. Uz to, reč je i o najsvirepijoj glumi koju sam ikada videla. Za film sam se zainteresovala već na prvom razgovoru kad su mi rekli da pregovaraju i sa Meril Strip koja bi igrala moju majku. U tom trenutku, projektu se pridružio Džordž Kluni kao producent. Otada nadalje, samo su se sakupljali ljudi koje nisam poznavala, ali sam im se divila, kao i neki moji dobri prijatelji, poput Dermota Mulrunija, s kojim sam radila ostvarenje Svadba mog najboljeg druga.
Imala sam veliku sreću da moj muž nije imao snimanje u isto vreme, pa je neko mogao da bude kod kuće.
Zbog ovog snimanja bili ste dugo odvojeni od svoje dece?
- Na početku sam pomislila kako je zanimljivo da imam jedan kofer i sa njim putujem. Mislila sam da će mi biti dovoljno što sam okružena tolikim glumcima i kolegama, ali bila sam izgubljena. Nisam mogla da spavam, toliko mi je nedostajala moja porodica. Shvatila sam da više nisam ona ista osoba koja je nekad sama putovala po svetu. Ako se išta promenilo u vezi sa mnom, onda je to.
Kakve anegdote prepričavate sa filmskog seta na kojem ste se družili sa Meril Strip?
- Dok smo snimali, kao da samo vodili dvostruke živote. Živeli smo kao vrlo disfunkcionalna porodica smeštena u nizu apartmana. Bilo je dana kada bih došla kući toliko iscrpljena od posla da nisam mogla da govorim koliko sam bila promukla od vikanja i svađanja tokom snimanja. Tada bi me nazvala Meril i rekla: Napravila sam supu i pozvala Žulijet, Džulijanu i Evena. Rekli su da će doći da vežbamo. Odgovorila bih joj: Ok, idem da se istuširam i dolazim. Dešavalo se da nas desetak sedi oko njenog stola i ponavlja tekst. Znali smo da se toliko uživimo u radnju da u jednom trenutku više niko ne bi razgovarao,
kamoli da se smešio drugome. Na početku večeri svi smo bili dobre volje, ali do zore pokušala bih da zadavim Meril na njenom stolu.
O čemu još maštate u životu?
- O pripremi boljeg ručka. Volim da kuvam, ali kad u jednom trenutku postane iscrpljujuće, počnem da vrtim ukrug istih sedam jela. Jednostavno, moram više da se potrudim. Poslednjih meseci to mi čak polazi za rukom. Dakle, pokušavam da pronađem dublji smisao u onome čemu sam posvetila život.
Postoji li pitanje koje vam novinari nisu postavili, a želeli biste da jesu?
- Nije reč toliko o pitanju koliko o spoznaji. Volela bih kad bi ljudi zaista shvatili da nisam ni na koji način posebna i zanimljiva. Istina, imam neverovatno zanimljiv posao kojem pripada posebno mesto u našoj kulturi. Ali, čini mi se da, što se više menjamo, zapravo sve više ostajemo isti. Svi smo varijacije na temu istog ljudskog stanja. Svi želimo isto, da budemo shvaćeni, da nas poštuju i vole. Mrzim kad me stavljaju na pijedestal i lažno slave. To ne znači da mene ili nekog drugog ne bi trebalo ceniti zbog umetnosti kojom se bavimo. Samo želim da kažem da smo svi isti i da bi zbog toga trebalo da se poštujemo.
Već četiri godine vi ste Lancome ambasador. Kako se osećate u toj ulozi?
- Iskreno, to je veliki posao, ali je divno predstavljati taj brend. Omiljeni aspekt ovog rada jeste kada mi ljudi, poput vršnjaka moje mame, u prodavnici kažu: Vau, vaša koža izgleda divno. Ja samo mogu da dodam: Da, koristim Lancome, ne želeći da zvučim kao neko ko u torbi ima nešto što želi da im proda. Ne postoji lakši posao od onog da govorite istinu. Prava evolucija našeg odnosa odnosi se na parfem La vie est belle. Dozvolili su mi da učestvujem u njegovom kreiranju jer nisam želela da predstavljam parfem koji mi se ne dopada. Uostalom, moj muž je lepo rekao: Ljudi misle da ste ono na šta mirišete... Zato sam im i rekla da taj miris ne mora da bude nešto što nosim svakodnevno, ali mora da bude nešto što mi se zaista sviđa. Nisam ni znala koliko je pravi miris važan za lepotu.
Uspehu parfema doprineo je i vaš osmeh pun sreće. Mislite li da je danas, u periodu globalne krize, potraga za srećom bitna?
- Pa ja bih pre svega rekla da je osmeh zaista važna stvar, kao i osećanje sreće i ispunjenje koje čovek može da poseduje. Ne mislim da to može da se svede samo na rečenicu: Ona ima srećan osmeh jer takav osmeh čini mnogo stvari.
Priredila: Jasmina Antonijević
