Ana Sofrenović proslavila se ulogama u filmskim ostvarenjima Ubistva s predumišljajem, Tango je tužna misao koja se pleše, Nebeska udica i drugim.
U jednom trenutku odlučila je da oproba sreću u svojoj drugoj domovini, Engleskoj, a iako se pre više od deset godina vratila u Srbiju, kaže kako je i dalje svi sele u London.
- Ja puno putujem pa zato valjda i nedostajem našoj medijskoj sceni. Sada je došlo takvo vreme da kada te nema u medijima, a medijsko si biće, onda znači da nisi u gradu - govori Ana i dodaje da su joj život i rad u Engleskoj dosta pomogli.
- To me je uozbiljilo. Shvatila sam da, koliko god da su nam ovde teški uslovi, mi smo ipak ušuškani ovde u Srbiji. Postoji nešto što se zove prvi krug vidljivosti, to je vreme koje je potrebno da vas, kao glumca, primete. U Engleskoj to traje pet do deset godina. U Srbiji ste to završili čim ste primljeni na Akademiju; tada su Vas videli svi bitni fimski i pozorišni ljudi. Samo u Londonu ima deset hiljada registrovanih glumaca, bezbroj pozorišta i sve funkcioniše kao industrija.Kada sam otišla tamo na teži način sam morala da naučim kako se ponaša na audiciji, kako se razgovara sa kasting agentom, kako sa rediteljem... U Londonu možda nisam pronašla ono čime želim da se bavim ali sam pronašla put kako do toga da dođem - iskrena je glumica.
O filmu u kom ćemo je uskoro gledati, Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa; o svom nastupu na Beogradskom Jazz festivalu i o stvarima koje joj oduzimaju dah, Ana će pričati ovog petka, u Jutru uz Žarka Stepanova na 96,9 MHz.
