Kako pobediti bolest koja se ne može pobediti, pitanje je koje je vrlo teško postaviti, a kamoli na njega naći odgovor. Nakon što je saznao da sa samo dvadeset devet godina u jeku mladosti i na vrhuncu svoje karijere boluje od Parkinsonove bolesti, Majkl Foks (52) bio je potpuno poražen činjenicom kako će se od tada pa nadalje njegova svakodnevica promeniti, ali i da će morati da napusti jednu od stvari kojoj je sa žarom posvetio svoj život - svet glume. Slomljen i potišten doživljavajući svoju situaciju kao beznadežnu, zvezda trilogije Povratak u budućnost u prvom trenutku posegao je za porokom, alkoholom, a svoju dugogodišnju borbu izložio je u autobiografskom delu Srećni čovek iz 2003. godine. Nedavno se, po drugi put, osvrnuo na teško stanje u kome se nalazio dok je pokušavao da se leči alkoholom, ali je prvi put progovorio i kako je uz Parkinsonovu bolest spoznao pravu mudrost.
- Kada sam 1991. godine prvi put čuo da bolujem od ove teške bolesti, osećao sam se beznadežno i smatrao sam da život prema meni jednostavno nije fer. Moja prva reakcija bila je da počnem da pijem alkohol u neograničenim količinama. I ranije sam mnogo pio, ali dijagnoza je od mene napravila većeg idiota. Alkohol je u tom trenutku bio moj jedini lek. Život mi je postao katastrofa, ali sam pronašao bogatstvo duše. Dugujem to Parkinsonovoj bolesti - rekao je glumac voditelju emisije Howard TV On Demand, Hauardu Sternu, uz reči da je u trenutku kada je dotakao dno shvatio da nema više kontrolu nad svojim životom, nakon čega je odlučio da se trgne.
- Krenuo sam na terapiju i odjednom mi je sve postalo jasnije. Parkinsonova bolest nije smrtna kazna i ja s njom moram da naučim da živim - rekao je Majkl.
Humorom, optimizmom, pozitivnom energijom i ulaganjem u svoj duhovni život, ali i uz veliku podršku porodice, posebno supruge Trejsi, Majkl je nakon mukotrpnog perioda i pritisaka sa svih strana uspeo da se izdigne i postane pravi primer čoveka koji se ne miri sa sudbinom. Glumac tvrdi kako je Parkinsonova bolest od njega napravila plemenitiju osobu, te da je postao bolji muž i otac.
- Svako nosi nekakav teret na svojim leđima, a ova bolest je moj. Kada bi Bog, Buda, Bil Gejts ili Sergej Grin smislili neki način da izleče Parkinsonovu bolest, mislim da ne bih uzeo lek. Da se nisam razboleo, ne bih prošao kroz sve ovo i imao iskustvo kakvo sada imam, a uprkos svemu mogu i dalje da radim svoj posao i pripremam svoj šou - izjavio je Majkl kome su doktori nakon dijagnostikovanja bolesti predviđali samo deset godina aktivnog života. Međutim, urođeni prkos i nemirenje sa situacijom nisu mu dozvolili da odustane od karijere, pa je snagom volje spasao ne samo svoj brak, već je prionuo na projekat Majkl Foks šou koji se delom temelji na njegovom životu.
- Junak koga tumačim u seriji takođe ima Parkinsonovu bolesti i pokušava da se izbori sa svakodnevnim nedaćama. Mnogo ličnih doživljaja pokušavam da pretočim u tu priču i predstavim je na komičan način, kako bi ljudi shvatili da se snagom volje sve može prevazići - rekao je Majkl koji je u intervjuu za magazin Rolling Stone izjavio i kako ga je Parkinsonova bolest učinila i boljim glumcem.
- Nekada sam imao neku fluidnost u svojim pokretima i poseban ritam u govoru na kojima sam temeljio svoje likove. Kada mi je to oduzeto, spoznao sam druge stvari koje mogu da koristim. To oklevanje, taj Parkinsonov efekat, jeste prilika da se tokom glume zaustavim u trenutku i da se sastavim kao lik i odgovorim na to što se događa oko mene. Sada imam potpuno drugačiji pristup glumi, ali i životu - rekao je glumac koga je magazin Time svrstao među sto najuticajnijih ljudi koji su svojom snagom promenili svet, ali nas podsećaju i na to kako se u životu uvek treba rukovoditi izrekom koja kaže da je čaša uvek polupuna, a ne poluprazna.
Piše: Jovana Dimitrijević
