Najpopularniji ukućanin kuće Velikog brata Miroslav Miki Đuričić osvojio je simpatije publike čim se pojavio na malim ekranima. Iako nikoga ne štedi i na neki način sa svima se poigrava i dalje ostaje u žiži javnosti koja nestrpljivo očekuje njegov sledeći korak.
On je čovek koji se ulazi i napušta javni život uvek kada mu se prohte, za razliku od brojnih popularnih likova koji se na takvo ponašanje nikada ne bi usudili. Dokaz njegove harizmatičnosti i toga koliko ga ljudi vole jeste i emisija Plesom do snova u kojoj je zahvaljujući gledaocima uspeo da pobedi čak u četiri duela, mada nije pokazao nikakav talenat za igru.
STORY: Vaše učešće u Plesom do snova mnoge je iznenadilo. Kako je došlo do saradnje?
- Pred početak drugog serijala pozvao me je producent televizije Pink i predložio mi je da učestvujem u emisiji. Pošto nisam bio siguran o čemu se radi, ispričao mi je koncept šoua i kada sam čuo jednostavno nisam mogao da odbijem takvo nešto.
STORY: Uspeli ste da pobedite čak u četiri duela, da li smatrate da ste mogli da izađete i iz petom da je bio neko drugi umesto Ognjena Amidžića i njegove partnerke?
- To ne mogu da tvrdim, jer publika je ta koja glasa. Jeste bio jak duel, ali možda su se ljudi nas malo i zasitili, pa smo i zbog toga ispali. Često znam da kažem da moja televiziska karijera zavisi isključivo od sms-a gledalaca.
STORY: Kako ste se osećali kada vam se brat vaše partnerke javno zahvali i rekao da ste veliki čovek?
- Bio sam izuzetno srećan, ali mi je bilo i neprijatno što nismo uspeli da pobedimo. Čak osećam i krivicu što se nisam više potrudio da bolje igram i da na taj način sprečim naš ulazak u duel. Međutim, šta da radim kada sam totalni antitalenat zu ples.
STORY: Čini se da ste se u poslednje vreme ipak malo komercijalizovali, mada ste pričali da nećete?
- To je tačno! Posle prvog serijala imao sam viziju i irealnu sliku javnog života. Smatrao sam da postoje dobri i loši momci, ali kada sam izašao iz kuće i počeo da ih upoznajem, shvatio sam da su svi isti. Tada sam se zapitao ko sam ja da glumim nekakvo ludilo i da biram gde ću da radim i da gostujem. Ja sam budala što nisam odmah iskoristio priliku, zaradio ogromne pare i povukao se kao što sam maštao.
STORY: Konstantno ste govorili kako vam se ne sviđa Beograd i kako želite da se vratite u sredinu koja je manje urbana, a još ste ovde. Zašto?
- Problem je što sam ostao bez novca i sada moram da radim kako bi uspeo da pobegnem. Nije tačno da se meni ne sviđa Beograd, ali ne volim gužve i brz tempo, jer sam navikao na mir. Međutim, imam i drugi problem zbog kojeg je teško otići, a to su žene. Teško koja dama bi napustila grad i odlučila se da živi na selu, a meni takav život jednostavno vuče.
STORY: Kako se snalazite u saobraćaju po Beogradu?
Vozite li automobil?
- Vozim, mada nemam još dozvolu, ali uskoro ću položiti vožnju. Za sada nemam ni svoj auto, ali planiram da ga kupim. Uglavnom mi se sviđaju stariji automobili, ali bez obzira na sve moraću da se uklopim u budžet koji je poprilično ograničen.
STORY: Planirate li da ponovo uskoro iznenadite naciju nekim drugim televiziskim projektom?
- Spremam za septembar dve emisije za koji sam pisao i scenario, ali za sada ne bih otkrivao o čemu se radi da ne bih nešto izmalerisao.
STORY: Okušali ste se i kao novinar radeći priloge za emisiju Veliki Mozak. Kako ste se snalazili?
- Nisam zadovoljan kako je to izgledalo, jer sam morao da se pridržavam scenaria i onda je sve to izgledalo smešno, jer su ljudi videli da to nisam bio ja.
STORY: Zašto ste prestali da vodite emisiju na Radiju B92?
- To je jedino zbog čega žalim, jer mi je radio prijao. U tom periodu bio sam rešen da se skroz povučem i dao sam otkaze na svim poslovima koje sam radio. Priznajem da mi nedostaje, ali možda će me, kada ovo pročitaju, ponovo pozovati i ponuditi mi emisiju.
STORY: Za veoma kratak vremenski period oduševili ste publiku i pokupili sve njihove simpatije. Šta mislite da je bilo presudno, čime ste ih oborili s nogu? Šta je razlog zašto vas ljudi vole?
- Mislim da ni oni ne znaju razlog zašto me vole. Možda ljudima nisam bio dosadan, govorio sam ono što oni misle. Često sam raspredao o politici u negativnom smislu i to svima se sviđalo.
STORY: Smatrate li da zasluzujete popularnost koja vas je neočekivano zadesila?
- Nisam siguran u to. Izvesno je da se dopadam publici, ali pitanje je ko sam ja uopše? Šta sam po zanimanju i šta sam uradio da bih bio na tom mestu gde sam. Čak ste mi i vi dali ogroman prostor u novina, ali nisam siguran da ga zaslužujem.
STORY: Da li vas je neka poznata ličnost facinirala kada ste je upoznali?
- Mnogi su me pozitivno iznenadili kada sam ih upoznao. Najbolji utisak na mene ostavili su rok muzičari i kritičari, zatim glumci, ali i sportisti. Imao sam želju da upoznam najvećeg šmekera sa ovih prostora Bekima Fehmia i to mi se ostvarilo. I danas kada vidim nekog ko mi je bio idol u mladosti prolazi me jeza.
STORY: Ko vas je od njih razočarao?
- Razočarali su me mnogi ljudi, ali više oni koji nisu poznati. Kada sam imao para mnogi su mi prilazili i predstavljali se kao prijatelji, ali kada sam upao u probleme, nikoga nigde od njih nije bilo.
STORY: Da li je tačno da ste prve honorare koje ste zaradili nakon prvog izlaska iz kuće od snimanja reklama prokockali?
- Bilo bi dobro da sam samo prvi honorar ostavio u kazinu, ali problem je što sam to učinio i sa drugim i trećim. Svako ima neki porok, ja sam imao kocku iz koga sam na sreću izašao. Sada krećem od nule i nadam se da ću biti pametniji.
STORY: Mislite li da ste postali zavisnik od igara na sreću?
- Znam da sam bio i to ne krijem. Ljudima koji nisu bili u tom svetu teško je sve to objasniti. To je jednostavno adrenalin koji vas vuče nazad i ne dozvoljava vam da se iščupate.
STORY: Da li je kocka sada samo stvar prošlosti, ili i dalje okušavate sreću?
- Definitivno jeste, više ne želim da se vraćam na to. Sada samo povremeno odigram po neki tiket i to je sve. Kocka je moja ružna prošlost.
STORY: Zbog čega ste odlučili da ponovo učestvujete u šou veliki Brat?
- Nadao sam se pobedi i da ću na taj način rešiti sve finanansijske probleme koje sam imao, ali ispalo je drugačije. Nije mi suđeno da uzmem pare na taj način, ali ko zna možda se opet nekad prijavim.
STORY: Mislite li da je novac ipak važan i da se većina stvari u životu radi baš zbog njega?
- Meni novac do pre dve godine nije ništa značio. Međutim, sada je situacija drugačija i svestan sam da mi je potreban kako bih ispunio svoj san. Da, potreban je, ali ne veliki.
STORY: Da li ste sa nekim u kontaktu od bivših ukućana?
- Iz prvog serijala sa Dacom i Edinom, a iz drugog sa Mićkom, Vesnom, Veskom i Natašom. Što se ostalih iz drugog serijala tiče ne moraju nikada ni da mi se jave u životu.
STORY: U kakvom ste odnosu sa vašim ocem nakon drugog izlaska iz kuće Velikog Brata?
- Ja sam čovek koji uglavnom priča o svemu, ali ovde bih se pozvao na peti amandman. Mislim da to ne bi trebalo da interesuje druge ljude. Verovatno smo u istom odnosu kao i većina sa svojim roditeljima.
STORY: Da li ste ostvarili svoj san i kupili salaš o kome ste toliko govorili?
- Još nisam, ali nadam se da uskoro hoću. Ne treba mi mnogo novca, dvadeset hiljada evra bi rešilo moje probleme, a mislim da ću uspeti da ih zaradim do kraja godine. Na Fruškoj gori mogu da se nađu jako povoljno kuće sa voćnakom. Moje želje poklapaju se sa spotom Robija Vilijamsa za pesmu Fil, ali ne mora da bude ne toliko raskošno.
STORY: Smatrate li da je klinička smrt koju ste doživeli na rođenju uticala na izuzetno turbulentan životni tok? Znači li to da ste rođeni pod srećnom zvezdom?
- Moguće da je tako. Lekari su rekli da jedna beba od sto preživi. Tri dana sam bio u inkubatoru potpuno crn i svi su mislili da ću umreti, ali nisam.
STORY: Vaši pogledi na svet u mnogome se razlikuju od većine vaših vršnjaka, da li su vaši roditelji zaslužni za to, ili je ipak nešto drugo po sredi?
- Možda su zaslužni zbog toga što su me pustili da se sam vaspitavam. Totalno drugačije razmišljam od njih i od većine svojih sugrađana. Kada sam bio mali družio sam se sa starijim momcima koji su bili opozicija. Tako da su oni imali najviše uticaja na mene.
STORY: Mnogi su želeli da sarađuju sa vama kada ste se pojavili u javnom životu, a nekako je najizglednije bilo vaše političko angažovanje. Do današnjih dana niste se priključili ni jednoj stranci. Zašto ste odustali?
- Smatram da sam rođen da bi se bavio politikom, mada me niko ne uzima za ozbiljno. Na sledećim izborima osnivam stranku Običnih ljudi, u koju će moći svako da se učlani i biće nam cilj da uđemo u skupštinu, zezamo političare i da imamo dobre plate. Svaki naš poslanik moći će da se proda drugoj stranci, ali i da se bavi raznim muvatorskim poslovima. Svi sadašnji poslanici to rade tajno, ali mi ćemo javno, tako da neće biti nikakve razlike.
STORY: Imali ste veoma stroge kriterijume kada su žene u pitanju. Kako je vaša devojka Jovana uspela da osvoji vaše srce?
- Meni je veoma važno kako devojka razmišlja, pa tek onda kako izgleda. Imam sreće da je moja izabranica i prelepa i prepametna. Nikada ne bih mogao da se zabavljam sa devojkom koja je Barbi riba, a da nema dva grama mozga. Ne znam šta bih radio sa njom. Nisam tip koji vodi ribu u selo i hvali se kako pored sebe imam bombu. Bitno mi je da se dobro osećam pored nje, a ne da me drugi pohvale zbog izbora.
STORY: Koliko dugo ste skupa i čime se ona bavi?
- Zajedno smo godinu dana i tri meseca, ona je studentkinja psihologije i lepo nam je. Međutim, ne bih da govorim o njoj, jer ona ne voli da se kompromituje u medijima i ja je zbog toga još više volim i poštujem.
STORY: U kući VB ste prilično javno ispoljavali emocije prema njoj. Mnogi muškarci se toga stide, ali vi ne.
- U kući vlada veoma čudna atmosfera tako da razne emocije dolaze do izražaja. Kao i svaki čovek i ja znam da zaplačem i ne vidim ništa loše u tome. Kada smo dobili ta lažna pisma, znao sam da nisu od nje, ali sam u tom trenutku poželeo da je čujem i tada su suze bile jače od mene.
STORY: Zadirkuju li vas prijatelji da ste papučar?
- Niko mi to nije uzeo za zlo, jer su svi svesni da ta situacija morala da izazove tu reakciju. Moram priznati da su me malo zezali, ali ne mislim da me bilo ko smatra papečarem.
STORY: Verujete li ženskim suzama?
- Jedna drugarica mi je pričala da žene mogu da zaplaču uvek kada požele, ali ja ne mislim da je tako.
STORY: Neki mediji su objavljivali da je između vas i vaše devojke dolazilo i do tuče, u kojoj ste vi izvukli deblji kraj? Da li je to istina?
- To su bile male razmerice i naravno da sam ja izvukao deblji kraj, jer ne želim da se bijem sa ženom. Nikada u životu mi to nije palo na pamet. Čak i da krene na mene nožem zaključao bih se u sobu i pozvao miliciju da je odvede. Takve situacije se dešavaju u ljubavi, ali to je normalno.
STORY: Da li biste vi ikada udarili ženu?
- Nikada ne bih udario ženu, ni pod kojim uslovima. Izuzetno je glupo da muškarac koji je superiorniji udari ženu, pre sam za verbalne obračune.
STORY: Da li možda u skorije vreme planirate da vašu vezu prenesete na viši nivo i verite se, ili venčate?
- Još smo mladi za to.
Moni Marković
Story broj 138, 13. maj 2008.
