Na domaćoj javnoj sceni danas je teško označiti osobu koja po iskrenim istupima u javnosti može parirati sarajevskom glumcu i šoumenu Draganu Marinkoviću Maci koji je u Srbiji postao poznat po voditeljskom angažmanu u Pinkovom jutarnjem programu Balkan net. Vrhunac popularnosti osetio je nakon učešća u rijaliti šou-programu Veliki brat VIP, a u međuvremenu je igrao i u seriji Agencija za SIS, nakon čega je svojim neodoljivim šarmom više puta opravdao status miljenika među glumcima koji su napravili svojevrsni izlet u svet televizijskih šou-programa. Maca za sebe ističe da je pre svega šoumen, a u intervjuu za Story otvoreno govori i o profesijama konobara i pekara koje je obavljao kao tinejdžer, o tome kakav je u ljubavnim odnosima, ali i o zdravstvenim problemima s kojima se nedavno suočio, zbog čega su mu lekari neko vreme redovno prepisivali trodon.
Story: Da li vam je neobično što u poslednje vreme, zbog poslovnih obaveza, mnogo vremena provodite u jednom gradu?
- Polako pravim bazu u Beogradu, tako da ću ubuduće odatle juriti sve ostale poslove, mada nikada definitivno neću otići iz Sarajeva. Tamo su mi dete, mama, prijatelji, moj mikrosvet koji čini sve ono što je ostalo od starog Sarajeva. Međutim i Beograd smatram svojim gradom, jer mi je tata Beograđanin. Zanimljivo je da je moj deda kao oficir tadašnje Kraljevine Jugoslavije 1941. pobegao u London s kraljem Petrom II Karađorđevićem, tako da se ja, recimo, u prestonici Srbije nikada ne mogu osetiti kao stranac.
Story: Ipak, u Beogradu još niste našli stan i poznato je da živite u hotelu... Koje su prednosti takvog načina življenja?
- Voleo bih da zauvek živim u nekom apartmanu, pre svega zato što ne mogu da se bavim plaćanjem režijskih troškova. Bavim se režijom, režiram predstave i to je to ! (Smeh). Apsolutno sam naviknut na život u hotelu i jedino što mi smeta jeste stalno prisustvo kofera i seljakanje kojem sam konstantno izložen.
Story: I kao glumac dosta putujete, ali tek zahvaljujući voditeljskoj karijeri postali ste poznati na teritoriji cele bivše SFRJ. Kako vam prija ta novostečena popularnost?
- Televizija je svakako najmoćniji medij, a ja ne mogu da živim samo od glume, jer mi je plata u sarajevskom Kamernom teatru 55, čiji sam stalni član, manja od 500 evra. Volim da se častim radom u teatru, ali ne mogu da preživim krećući se isključivo u tom miljeu. A i ne volim tu takozvanu pozorišnu kafanu u kojoj redovno kritikuju nas nekolicinu koji smo, navodno, iskoračili iz glumačkog sveta, poput mene i Nikole Đurička, na primer, a ne shvataju da mi zapravo nismo voditelji i spikeri, već šoumeni.
Story: Uz to što ste šoumen i glumac, odnedavno ste i suvlasnik beogradskog kluba Vanila. Odakle ljubav prema ugostiteljstvu?
- Još kao klinac konobarisao sam i pre toga radio u pekari, a sve to sa nepunih četrnaest godina. Kafana je životna, bitna, surova i rad u njoj je dobra obuka za moj sadašnji poziv. U njoj se sakupljaju ljudi najrazličitijih karaktera, tako da u komunikaciji s njima sebe možeš da izveštiš do perfekcije za snalaženje u raznim životnim situacijama. U takvim prilikama naučio sam da o svakome formiram drugačije mišljenje i da ne mogu prema svima biti isti. Tako je i kada ulaziš u vlasničke ugostiteljske odnose. Jednostavno, volim mesta u kojima mogu da se zaključam sa sebi dragim ljudima, a da me otuda ne iznose na metli i zato ugostiteljstvo svrstavam u poslove kojima se bavim, ali to je za mene na prvom mestu zadovoljstvo.
Story: Da li vas je upravo ta vaša hiperaktivnost navela da nedavno, nakon deset dana mirovanja, pobegnete iz bolnice?
- Imao sam pankreatitis, odnosno upalu gušterače, za koju nisam znao da je toliko opasna, iako sam završio Višu medicinsku školu. To je priča iz koje sam se iščupao, a imao sam jake bolove i ležao u Vojnoj bolnici u Sarajevu.
