Reprezentativac Srbije i fudbaler nemačkog kluba Verder, Aleksandar Ignjovski (21) već nekoliko godina živi u inostranstvu, a razlog za to je činjenica da je sportsku karijeru nastavio u Zapadnoj Evropi. Prvo je živeo u Minhenu, a od prošle godine je u Bremenu. Iako se vrlo brzo navikao na život daleko od kuće, često oseća veliku nostalgiju. Zbog stalnih obaveza koje ima u Verderu, retko ima priliku da dođe u rodno Pančevo, ali porodica, prijatelji i devojka Jovana svojim posetama uspevaju da mu taj osećaj ublaže.
- Sa 18 godina prvi put sam napustio Srbiju i preselio se u Minhen. Prvih nekoliko nedelja bilo mi je najteže jer sam se odvojio od porodice, devojke, prijatelja i Srbije. Trenutno živim sam, ali me često posećuju moji najbliži, tako da malo vremena provodim u samoći u Bremenu - započinje Aleksandar koji je već pet godina u srećnoj vezi sa devojkom Jovanom. Zbog njegove karijere nisu u mogućnosti da budu stalno zajedno, ali se srpski reprezentativac trudi da je, kada god može, iznenadi nekim romantičnim gestom.
- Naša romansa započela je na moju inicijativu, posle jedne školske žurke na kojoj sam je primetio. Od tog trenutka znao sam da je ona prava devojka za mene. Pošto često putujem, jednom prilikom došao sam na ideju da je iznenadim. Slagao sam je da sam otišao na pripreme sa timom jer su one počinjale tek dva dana kasnije. Pojavio sam se na njenim vratima sa cvećem i poklonom i to je bio jedan baš lep trenutak - kaže domišljati sportista koji ne može da se pohvali svojim kulinarskim dosetkama.
- Posle tri meseca počeo sam da pričam nemački, morao sam brzo da učim jer ljudi cene kada stranac hoće da se uklopi u njihovu sredinu. Iako živim sam, što se kuvanja tiče, to mi nije jača strana, mada sam se rano odselio od kuće. Baka Stojanka i mama Gordana majstori su u kuhinji, ali ne i ja. Umem da spremim neka jednostavna jela kao što su palačinke, pasta, pica… - priča mladić koji je od 2009. godine odigrao deset mečeva za mladu reprezentaciju Srbije, a pre dvanaest meseci zaigrao je i za Orlove. Svoju šansu je na sjajan način iskoristio, pa je bio jedan od najzapaženijih na poslednjim mečevima našeg tima u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu.
- Za mene je dres reprezentacije svetinja, ispunio mi se dečački san da predstavljam našu zemlju i velika mi je čast što sam član našeg nacionalnog tima. Trudiću se da ponašanjem van terena, kao i na njemu, opravdam očekivanja - priča fudbaler i dodaje.
- Kao dete išao sam na sve utakmice Crvene zvezde sa ocem. I dan-danas čuvam karte sa tih utakmica kao uspomenu. Odmalena sam sanjao Zvezdin dres, ali se nisu poklopile sve kockice. Daljina je bila problem, pošto sam iz Pančeva, pa sam odlučio da odem u OFK Beograd, i veoma sam zahvalan tom klubu na svemu što mi je pružio - zaključuje mladić koji je nedavno, u želji da pomogne mališanima iz rodnog grada, otvorio Akademiju fudbala u Pančevu.
Moni Marković
