Uprkos tome što je javno mnjenje najveće sile sveta podeljeno kada su u pitanju javni nastupi, a pogotovo oni koji se tiču rata demokrata i republikanaca izrečeni iz usta Mišel Obame (49), ona će, pre svega zahvaljujući glasovima siromašnih Amerikanaca, biti prva dama bar još četiri godine, koliko bi trebao da traje drugi predsednički mandat njenog supruga Baraka Obame (51). Njen govor održan na nacionalnoj konvenciji demokrata u kome je obrazložila zbog čega bi glasači ponovo trebalo da izaberu njenog životnog partnera da ostane na čelu države ni okorele bogataše nije ostavio ravnodušnim. Isti je. Bela kuća ga nije promenila. Isti je čovek u kog sam se zaljubila i duboko verujem u njegovu viziju SAD-a.
Mišel i Barak pravi su primer uspešnog para, braka i porodice u kojoj odgajaju dve ćerke Mariju Anu, poznatu kao Maliju (14) i Natašu, poznatu kao Sašu (11), a ona je stamena žena koja čvrsto stoji iza svog muškarca. Neki bi rekli da je to nepravedno davno zaboravljena, a drugi prevaziđena uloga. U svakom slučaju, u nju su uprte sve oči sveta, prvenstveno zbog besprekornog stajlinga, držanja i činjenice da je kao potomak nekada robovske porodice sa američkog Juga u ulozi prve dame dospela na čelo moćne države kakva je Amerika. Zbog ovoga se konzervativcima se i dan-danas, pola decenije kasnije, okreće želudac.
Mišel Obama rođena je u crnačkoj četvrti Čikaga, u radničkoj porodici koja se teško mogla podvesti pod srednju klasu. Detalji njenog porodičnog stabla daleko su impresivniji, a zbog njih je njena današnja priča mnogima delovala kao naučna fantastika i početkom tekućeg veka. Magazin The New York Times obelodanio je da je njena pra-čukunbaka Mevelin Šilds još kao devojčica robinja, pre Američkog građanskog rata, 1850. godine dovedena na farmu u Južnoj Karolini da služi bogatom veleposedniku i robovlasniku. Silovana je i rodila je sina Dofulsa belom čoveku koji ga nikada nije priznao pa je nosio majčino prezime Šilds. Njen čukundeda sa očeve strane, Džim Robinson, bio je takođe rob u Južnoj Karolini gde i danas žive članovi ove porodice. Mišel vuče afroameričke, irske, ali i gene američkih Indijanaca. Korene potlačenih i korene tlačitelja i zbog toga se njeno porodično stablo poistovećuje sa samom istorijom severnoameričkog kontinenta. Priča o njenim precima odigrala se pre samo vek i po. Začetnici njene loze nisu imali pravo na život, a izrodili su prvu ženu Amerike.
Prva dama Sjedinjenih Država rođena je 17. januara 1964. u iznajmljenom i skučenom stanu u južnoj četvrti Čikaga kao Mišel Lavan Robinson. Njen otac Frejzer Robinson bio je radnik u Chicago Water Department i uprkos multipla sklerozi, koja mu je dijagnostikovana u ranoj mladosti, skoro da nikada nije izostajao s posla. Njena majka Merien napustila je posao sekretarice u lokalnim novinama kako bi bila uz nju i njenog dvadeset i jedan mesec starijeg brata Krega. Odrastala je u tradicionalnoj porodici u kojoj je muškarac radio, žena brinula o domaćinstvu i deci, a kako Mišel kaže, uvek su ručali zajedno, a večeri provodili uz društvene igre kao što je Monopol. Sa četiri godine naučila je da čita i piše zbog čega je kasnije preskočili drugi razred kao napredno dete za svoj uzrast.
- U kući sam naučila važnost ljubavi i smeha kao osnovnih životnih lekcija - često ističe gospođa Obama. Moj najvažniji prioritet su moja deca... Da budu zdrava i prava, tek onda mogu da pomognem drugim porodicama.
Mišel i njen brat spavali su u jednoj sobi sa paravanom koji je vizuelno odvajao njen i njegov prostor. Uprkos nimalo lakim uslovima bili su odlični učenici, a prva dama je već u šestom razredu, kada je i prebačena u razred za napredne. pohađala ubrzani kurs francuskog jezika. Stoga, stroga pravila ponašanja danas važe i u njenom domu. Njenim ćerkama zabranjeno je da gledaju televiziju, osim vikendom, ali i tada mogu da prate samo dečije kanale. Predsednik je u nekoliko navrata objašnjavao da im dozvoljavaju da gledaju sport s njima, ali kako njih to preterano ne zanima. Predsednički par često ističe da su im ćerke na prvom mestu. Za njih dve je preseljenje iz Čikaga u Vašington kao i život u Beloj kući gde su konstantno pod nadzorom tajnih službi i telohranitelja bio veliki šok. Međutim, njihovi roditelji trude se da im odrastanje bude što je moguće normalnije. Za razliku od svoje majke, obe devojčice pohađaju privatne škole, dok je Mišel završila državnu Bryn Mawr Elementary School.
Kao veoma nadarena, upisala je prvu srednju čikašku elitnu školu Whitney Young u kojoj je takođe bila među najboljima. U tom periodu upoznala je i svog prvog dečka Dejvida Upchurcha s kojim je provela šest meseci. Kada su mediji obelodanili njihovu zajedničku sliku i pronašli bivšu ljubav prve dame, on ju je opisao rečima: Nikada neću zaboraviti koliko je bila zgodna i oduvek sam znao da će promeniti svet - objasnio je danas četrdesetdevetogodišnji radnik u jednom korisničkom servisu i razvedeni otac tri ćerke koji živi u skromnoj kući u Kolorado Springsu. Dok je pohađala srednju školu Mišel je svakodnevno od kuće do škole putovala tri sata, ali ni to je nije sprečilo da kao druga u generaciji diplomira 1981. Takav rezultat bio joj je odličan preduslov da je prime na studije sociologije i afroameričke istoriju na Univerzitetu Princeton, dok je pravo doktorirala na Harvard univerzitetu.
- Sećam se da sam bila šokirana kolegama studentima koji su vozili BMW. Nisam čak poznavala ni roditelje koji su vozili takva kola -objasnila je Mišel koja je tek treća prva dama u istoriji Amerike sa odbranjenim doktoratom. Osim nje, titulu dr poseduju Hilari Klinton i Laura Buš. Baraka Obamu upoznala je sa dvadeset i pet kada su još bili jedni od retkih Afroamerikanaca zaposleni u advokatskoj firmi Sidley & Austin u sektoru za marketing i intelektualnu svojinu. Bila mu je mentor, a njihov odnos otpočeo je na jednom poslovnom ručku kada ju je ostavio bez teksta i impresionirao. Mišel je u intervjuima pričala da joj se mesecima udvarao, ali kako je odbijala da mu pruži šansu zbog sukoba interesa. Prvi zajednički izlazak koji nije imao veze sa poslom bio je odlazak u bioskop gde su gledali film Učini prvu stvar.
- Prvi put smo se poljubili ispred čikaškog šoping centra, a na tom istom mestu dve decenije kasnije nalazi se predizborni plakat sa istim parom koji se ljubi - rekla je Mišel. Venčali su se posle dve godine veze, u oktobru 1992. Barak Obama je zaprosio Mišel u jednom restoranu tako što je konobar na poslužavniku doneo desert zajedno sa prstenom. Njih dvoje trenutno su sinonim za uspešan brak, ali su i veoma otvoreni kada je njihova privatnost u pitanju. Često govore o svom odnosu, a prva dama jednom prilikom otkrila je da svojim javnim nastupima neretko umeju da obrukaju ćerke. Veoma su opušteni i kada je razmenjivanje nežnosti u pitanju, pa se tako uvek drže za ruke, a ne propuštaju ni priliku da zaplešu ili se poljube. Tokom čitave muževljeve kampanje, prvo za senatora, a kasnije za predsednika i 2008. i 2012. bila je uz njega, ali je postavila svoje uslove koji su uključivali da od ćerki može biti odvojena samo jednu noć i dva dana nedeljno. Koliko je odana mužu i porodici svedoči i činjenica kako je svoju karijeru stavila u drugi plan, a malo je reći da je bila uspešna. Posle posla u advokatskoj kancelariji nastavila je karijeru u čikaškoj gradskoj upravi kao pomoćnik gradonačelnika, 1993. postala je izvršni direktor neprofitne organizacije Chicago office of Public Allies koja je podsticala mlade na rešavanje socijalnih problema, a tri godine kasnije dospela je na mesto pomoćnice dekana zadužene za studentsku službu na tamošnjem univerzitetu. Početkom novog milenijuma zaposlila se u Čikaškoj univerzitetskoj bolnici kao potpredsednica za društvena pitanja. Tokom kampanje za Obamin prvi mandat uredno je odlazila na posao, ali je kasnije bila primorana da prvo skrati radno vreme, a potom zamrzne svoju poziciju. Prema poreskoj prijavi para iz 2006. Mišel je zarađivala 274.618 USD, a Barak je imao senatorsku platu od 157.082 USD. Međutim, njihovi ukupni prihodi iznosili su skoro milion dolara, uključujući novčana sredstva koja je primala kao članica upravnog odbora firme TreeHouse Foods i honorare od njegovih knjiga.
Brak sa Obamom imao je svoje uspone i padove, a uzrok mnogih problema bio je pitanje kako uskladiti privatni i politički život. Barak je u svojoj drugoj knjizi Odvažnost nade: Razmišljanja o obnavljanju američkog sna, napisao kako su umorni i pod stresom, imali malo vremena za razgovor, a pogotovo za romantiku. Zanimljivo je da je američka tajna služba Mišel Obami dodelila kodirano ime Renesansa. Njen karakter i odnosi sa prijateljima neke su od tema u knjizi Amater Edvarda Klajna koji ju je opisao kao izuzetno, gotovo opsesivno ljubomornu na Opru Vinfri. Uplašila se da ne prođe kao Džeki Kenedi sa Merilin Monro, pa je učinila sve kako bi je oterala iz muževljevog života. Naime, njoj smeta što je američka televizijska zvezda u jednom momentu postala osoba s kojom se njen suprug najčešće savetovao. Na sve načine pokušavala je da naruši njihov odnos, a konačan udarac zadala je kada je odbila da joj Opra pomogne oko akcije za borbu protiv gojaznosti uz objašnjenje da ona ni svoju liniju nije u stanju da drži pod kontrolom. Bilo kako bilo, Opre Vinfri u kampanji za ponovni mandat nije bilo. Da li će slično proći i Bijonse ostaje da se vidi, ali za sada deluje kako su veoma dobre prijateljice. Neki spekulišu da je upravo zbog tog odnosa na inauguraciji za drugi predsednički mandat Bijonse imala čast da otpeva himnu. U javnosti se spekuliše i kako je to učinila na play back. Mišel se nije oglašavala tim povodom, ali bila je neverovatno glamurozna na svečanoj manifestaciji. Uporedo s usponom Baraka Obame kao prominentnog političara, Mišel je postala deo popularne kulture.
Časopis Essence uvrstio ju je među 25 žena na svetu koje najviše inspirišu, Vanity Fair među 10 najbolje odevenih, a osvanula je na popisu najbolje odevenih žena i u izboru časopisa People, koji ju je pohvalio za klasičan i pouzdan izgled. Upoređuju je s Žaklinom Kenedi zbog usklađenog, ali ne i preterano nametljivog stila, i s Barbarom Buš po disciplini i skladu. Često je isticala kako je politika ne zanima, ali da je vremenom pronašla svoje mesto. Priča se da je iza kulisa njeno zalaganje za muža ponekad veoma glasno, čak je optužuju i da je doprinela smeni nekih Obaminih bliskih ljudi, ali ona ovakve navode demantuje. Ponekad je mediji opisuju i kao ljutu crnu ženu, ali ni to je, kako kaže, više ne pogađa jer je svesna da njena izloženost, a posebno tokom predizbornih kampanja, ne može svima i uvek da prija. Morala je da trpi uvrede na račun boje kože, a strahovala je i od pokušaja atentata na muža i porodicu. Kao 44. prva dama, fokusirala se na pitanja kao što su pomoć porodicama vojnika, ženama koje ne mogu da usklade karijeru, ali i na podršku nacionalnim službama. Ona i suprug su tokom prvog mandata često obilazili narodne kuhinje i skloništa za beskućnike. Zabrinuta za zdravlje svoje dece, ali i čitavog naroda, usredsredila se na značaj organske hrane koju je i sama počela da odgaja. Naime, u jednom delu travnjaka dozvoljeno joj je da uzgaja povrće, a po njenom dolasku u Belu kuću u kuhinjama se spremaju isključivo namirnice organskog porekla. Sve je glasnija kad je reč o problemima gojaznosti američke nacije, veoma često ističe značaj obrazovanja i volontiranja, pošto je i sama primer kako je uz kvalitetno obrazovanje moguć let od dna ka vrhu. Bilo kako bilo. ona je prva Afroamerikanka koja je kročila u privatne odaje Bele kuće kao gospodarica, a ne sluškinja. Istorija pre i posle nje u američkom svetu nikada više neće biti ista.
Moni Marković
