Ciklus čitanja nezvedenih drama talentovanih dramskih pisaca – Biseri iz upravničkih fioka nastavlja se i u ovoj godini. U trenutku kada u pozorištima nema vremena, želje ili novca da se tekstovi mladih i talentovanih autora nađu na sceni, Parobrod i gradska opština Stari grad prepoznali su potrebu da se kvalitet afirmiše pa smo odlučili da javno čitamo reči pisaca koje još niko nije čuo.
- Bebina noć u gradu je crna komedija lišena obzira prema političkoj korektnosti, čiji je otrovni humor krcat referencama na pop–kulturnu ezoteriju koliko i dvojica njenih glavnih junaka, odraslih slavnih 90–ih godina uz najbolje filmove, najbolji metal i video pornografiju iz ere pre Interneta. Razmrljana poput loše VHS kopije, ta je epoha oformila dragocene, trajno uskraćene jedinke smeštene u mentalnom prostoru na sredokraći između piratizovanog Holivuda i MTV–ja na jednoj i okrvavljenog šika s domaćih ratišta na drugoj strani. Deceniju kasnije, još uvek zarobljeni u produženom pubertetu, dvojica drugara tokom jedne paklene beogradske noći najzad s osmehom susreću i seks i smrt, ne izašavši nimalo pametniji iz ove priče filmične dramaturgije, ispričane tempom i manirom kakvog dijaboličnog crtanog filma. Ovo je komad o Erosu u nekrofilnom zagrljaju nasmejanog i raspevanog Tanatosa, farsa o gubljenju već odavno izgubljene nevinosti - kaže autor projekta Biseri iz upravničkih fioka Stevana Bodrože.
Ovaj komad pre devet godina bio je diplomski rad Dimitrija Vojnova.
- Bebina noć u gradu je estetizovani isečak jednog miljea koji je postojao krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, jednog naizgled nepodnošljivog haosa koji je ipak nekako preživljen zahvaljujući određenim ventilima, uzajamnom korupcijom naroda i establišmenta, u kome je uskraćeno sve što je važno i pruženo sve što je nevažno. Junaci komada su pripadnici generacije kojima je nevažno još uvek značajnije od važnog, osobe koje, kao i ja kada sam pisao taj komad, ne znaju ništa, ali imaju mišljenje o svemu. Moj diplomski rad, nastao je pre čitavih devet godina, i u izvesnom smislu, iako sam autor, danas mu i sam prilazim kao gledalac, tumačim delo nekog drugog čoveka i pokušavam da razumem njegov generacijski utisak. Pre devet godina sam ovaj komad smatrao beketovskim viđenjem jedne obične noći dvojice neobičnih ljudi. Sada samo znam da je ovo priča o ljudima koji su bili u pubertetu istovremeno kad i njihova država. I ne znam ništa više od toga - kaže Vojnov.
